Како је Тони Блер од Робина Худа постао политички Џек Трбосек - "Рат против Срба је борба добра и зла"
ANTIC.org-SNN
Блиц: Како је Тони Блер од Робина Худа постао политички Џек Трбосек - "Рат против Срба је борба добра и зла"
Агенције-Блиц
7-9 minutes
Дугокоси правник и адвокат Тони Блер био је кандидован за британског Џона Кенедија и наду социјално обесправљених сталежа крајем деведесетих година прошлог века, али је постао политички јастреб и највећи заговорник ратова, који су довели до енормних страдања људи и држава.
Већ 1994. године, када је постао вођа Лабуристичке странке, Блер је тражио да странка из Статута избаци део у којем се изражава "приврженост јавном власништву над средствима за производњу и размену", у чије име је та странка спровела национализацију великог дела британске привреде.
Амбициозни Блер практично је преписао "торијевце" обесмисливши њихов политички програм. Када је 5. јуна 2001. године поново добио мандат већ је иза себе имао један рат и припремао се за други.
У оба случаја реч је о политичким, војним и материјалним интересима, који су били правдани фразама о "људским правима" и "тајном оружју за масовно уништење".
Прво је нападнута СР Југославија, односно Србија, уз оптужбу о "етничком чишћењу Албанаца".
Тони Блер је био највећи заговорник разарања Југославије, што је признао у својим мемоарима. Блер је написао да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон имао резерве у вези са том акцијом, али да га је он на крају наговорио да САД и НАТО чак употребе и копнене снаге против Србије.
Како је Блер правдао дивљачко уништавање српске инфраструктуре и убијање народа? Тврдио је да Срби "убијају, пљачкају, силују и прогоне Албанце".
Позната је Блерова изјава да "рат против Срба није више само војни сукоб, већ је то битка између добра и зла, између цивилизације и варварства". Ту поруку Блер је послао Србима, британским савезницима у два светска рата.
Друга Блерова порука Србима изговорена 1997. године на берлинској конференцији европских званичника гласила је да би Срби "требало да пређу на исламску вероисповест, да би се изједначили са жртвама".
- Њихова /српска/ потреба за крвљу мора се опрати цивилизованим путем - изјавио је тада веома популарни британски премијер, који ће своје мандате завршити као презрени политичар, коме су леђа окренули сви, чак и његова странка.
Ако је на Клинтона имао "ђавољи утицај", онда је са наредним америчком председником нафтним магнатом, ратоборним Џорџом Бушом имао другачији однос. Због честих путовања у Вашингтон и седења на Бушовом каучу у Белој кући Блера су прозвали "Бушовом пудлицом" и "кућним инвентаром Бушових".
Радо је подржао разарање Ирака, а британска штампа је уносно извештавала о "тајном Садамовом оружју", за које ће се касније испоставити да га никада није ни било, као што на Косову и Метохији није било десетине хиљада убијених Албанаца.
Сви виђенији Британци, политичари и медији који би се дрзнули да скептичније гледају на ратове, били су скрајнути.
Постојала су и сензационална сведочења некада блиских Блерових сарадника о природи Блерових односа са неким светским лидерима. Заменик шефа Горњег дома британског Парламента Џон Сјуел снимљен је како објашњава да је бивши премијер Велике Британије "био заљубљен у некадашњег лидера САД".
Сјуел је ухваћен како шмрче кокаин и оргија са проституткама, а у снимку је изнео тврдње о бившем пријатељу и шефу Тонију Блеру које су саблазниле јавност.
Обучен у наранџасти брусхалтер и женску кожну јакну, док пуши цигарету, Сјуел је причао проституткама да су Блер и Буш "били у љубавној вези".
- Блер је страшно погрешио са политиком у Ираку. Ушао је у рат у тој земљи јер је имао ту врсту љубавне афере - говори Сјуел и додаје како је Блер "успио да због свега тога заради много новца".
Сјуел, кога су британски медији звали "лорд кокаин", поднео је оставку, а о том случају била је покренута и истрага. Али, проблем је што је Сјуел био у Блеровим лабуристима. Сам Блер га је 1997. година поставио за министра за Шкотску, а поседује и титулу лорда.
Блера су након одласка са премијерске функције пратили остаци изневерених очекивања и ратнохушкачке прошлости.
Када је пре пар година сведочио пред комисијом која је истраживала повезаност медија и власти у оквиру афере прислушкивања, у чијем је средишту био угашени таблоид "Вести из света" (Неwс оф тхе Wорлд) медијског магната Руперта Мардока, дошло је до скандала.
У просторију је упала особа која је Блеру довикивала да је - ратни злочинац и да треба да буде ухапшен. Реч је о филмском режисеру и ратном ветерану из Ирака Дејвиду Лолију Вејклину, који је у судницу ушао кроз пролаз за судије.
И каснији лидер лабуриста Џереми Корбин и његови левичари оптуживали су Блера за ратне злочине и лагање у вези са ратовима, првенствено у Србији.
Корбин је Блера у више наврата назвао "ратним злочинцем". Он је отворено изнео став да мотиви за рат у вези са Косовом и Метохијом "представљају лажан геноцид и исфабриковану представу".
Блер и савезници су без икаквог права и одобрења УН напали територију једне суверене земље, како би одбранили оне који су ту земљу покушали да распарчају и униште. После тога, кривце су прогласили жртвама, а Србе, који су праве жртве тог злочина, назвали геноцидним. Корбин је подржао ову тезу.
Сам Блер признао је у својој књизи да није предвидео, како је описао, "кошмар" који се догодио у Ираку након свргавања тадашњег ирачког предсједника Садама Хусеина.
Он "дубоко жали" због изгубљених живота током војне кампање у Ираку, али сматра да би останак Хусеина на положају био опаснији по међународну безбедност.
Блер пише да га је тадашњи амерички лидер Бил Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи појављивали текстови у којима се говорило да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Космет, уколико ваздушни напади не буду дали резултате.
Блер је из свих ратова које је започео и на којима је инсистирао изашао као богат човек, али чак и неки његови лабуристи нису желели да приме, како су то јавно наводили, "крвави новац".
Иако је Блер за "Њузвик" тврдио да је његово богатство резултат "срећних околности", као и да сву своју имовину улаже у инфраструктуру која га окружује, многи му не верују.
Јавност је била затечена када је донирао лабуристима 106.000 фунти за предизборну кампању, поделивши по хиљаду фунти сваком од 106 кандидата.
Тада су се у медијима појавиле информације о Блеровој умешаности у контроверзне и уносне послове са ауторитативним владама, па је лабуристкиња Лесли Бренан одбила Блеров "крвави новац".
Медији су писали да је Блер преко своје консултантске фирме "Тони Блер асосијејшнс" приходовао скоро седам милиона фунти само од саветовања председника Казахстана Нурсултана Назарбајева.
Блера медији често повезују и са нафтним компанијама из Саудијске Арабије.
Бивши премијер Шкотске Алекс Салмонд поручио је својевремено Блеру да се "не може ускочити у нелегални рат са ужасним последицама, као што је то учинио Лондон, а да на крају нико за то не одговара". Шкотска је деценијама, иначе, важила за бастион лабуриста у Великој Британији.
О Блеру све најгоре мисли и најпознатији британски филмски режисер и лабуриста Кен Лоуч, који, такође, сматра да Блер мора да одговара за своје поступке.
У међувремену је у Великој Британији објављен званични извештај владине комисије о Ираку, на чијем је челу био сер Џон Чилкот.
Истрага је званично показала да је инвазија Велике Британије на Ирак, спроведена под притиском САД, била у супротности са националним интересима земље, те да није било разлога за тај војни акт.
"Инвазија је била акт агресије заснован на намерним лажима" - један је од закључака Комисије, који би се могао применити и на Блерову биографију.
(Агенције-Блиц)