Дачић: Не одлучују попови већ Вучић
ANTIC.org-SNN
Политика Online - Дачић: Не одлучују попови већ Вучић
9-12 minutes
Вршилац дужности премијера и шеф СПС Ивица Дачић поручио је данас се адреса Александра Вучића променила, али не и њихова сарадња, као и да, што се његове адресе тиче, нема потребе да се мења.
Он је, у изјави новинарима, замолио да се његово име не злоупотребљава у разним комбинацијама, када је реч о новом премијеру.
„Ја сам подржао Вучића, СПС и ЈС не због премијерског места, нити било каквог договора, већ заједничких циљева и даљих политичких планова”, нагласио је Дачић.
Казао је да је веома битно да његов однос са Вучићем буде однос поверења, и да верује да ће председник предложити најбоље могуће решење за премијера.
„Како одлучи тако ће и бити”, подвукао је Дачић.
Истакао је да постоје спекулације да он врши притисак на Вучића преко цркве, и напоменуо да „не одлучују попови, већ Вучић”.
„Када сам рекао да је мој циљ да будем премијер? Премијер је помињао три опције. Шта ако не будем. Нисам никад постављао то питање”, указао је он.
Дачић је подвукао да што пре треба да се изабрене нова влада, а да ће СПС и ЈС сарађивати и да их не интересују никакве комбинације.
Казао је да не жели да неке калкукације наруше стабилност владе и да је стратешки циљ да Србија напредује брзим темпом и великим корацима.
Србија очекује да је ЕУ адекватно вреднује
Вршилац дужности премијера и министар спољих послова Србије Ивица Дачић истакао је данас да Србија од Европске уније очекује да се њене активности у европском процесу вреднују на адекватан начин и да приликом разматрања напретка закључци изведу на рационалној основи, а не емоцијалној и заснованој на предрасудама.
Он је, на конференцији Центра за међународне и безбедносне послове - ИСАЦ фонд у Београду на тему „Европа у више брзина: продубљивање безбедносне и одбрамбене политике”, истакао да Србија очекује да ће ЕУ до краја године, када буде завршила стратешко постављање озбиљну пажњу посветити нашем региону, и пружити подршку Србији у њеним намерама да се знатно убрза реформски процес и приступање Европској унији.
Дачић је казао да, када погледамо три године уназад, у процедуралном смислу по питању заједничке безбедносне политике, нисмо далеко одмакли, чекамо да добијем извештај од скрининга за поглавље 31, иако је билатерални скриниг 2014. оцењен као веома успешан.
„Иако немамо извештај као јасан оквир којим би се руководили наставили смо интензивно да радимо. Састанци се редовно одржавају, дијалог са цивилним сектором је отворен и континуиран”, рекао је он.
Дачић је рекао да сматра да би било корисно ако би ЕУ укључила и земље које су почеле преговоре о чланство у процес доношења одлука и стратешких докумената у ЕУ.
„На нашу велику жалост, питање сарадње Србије са ЕУ у овој области се пре свега сагледава, а изгледа и оцењује, кроз само један сегмент – а то је придруживање одлукама и декларацијама ЕУ. Посебно оним које се тицу Русије. То је, готово извесно, и главни разлог што државе-цланице ЕУ нису могле да постигну сагласност око садржине извештаја, који је у процедури усвајања вец годину и по дана”, нагласио је он.
Србија, према његовим речима, још није цланица ЕУ и пошто не уцествује у процесу доношења одлука, нема могуцности за заштити своје интересе на нацин како це то моци када постане део ЕУ. Суоцавамо са вец дефинисаним одлукама које само можемо да прихватимо или да одбијемо, што повремено цинимо, тако да се наш проценат придруживања последњих година креце око 64 одсто на годишњем нивоу.
„Ја вероватно јесам субјективан и то не спорим, али сматрам да је, у овој фази наше европске интеграције и уважавајуци све изазове са којима се суоцавамо, то реално. Све одлуке о придруживању се пажљиво и балансирано вагају, уз узимање у обзир наших националних интереса”, рекао је Дачић.
Он је истакао да се од Србије се оцекује да се постепено усаглашава са заједничком спољном и безбедносном политиком како би уоци приступања ЕУ била у потпуности усаглашена – што уопште није спорно, цесто се то образлаже потребом да се поштују вредности ЕУ.
„Желим да подвучем да у вредносном, географском, политичком, безбедносном смислу Србија припада Европи, што смо у небројеном броју случајева показали и доказали. Уосталом, ми још од 2003. спроводимо процес европске интеграције, како бисмо једног дана постали држава чланица ЕУ”, истакао је Дачић подсећајући да је позиција Србије од самог поцетка придруживања одлукама ЕУ – од како смо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању давне 2008. године – била јасна и недвосмислено предочена ЕУ.
Србија, како је подсетио, није у могућности да се придружује одлукама и рестриктивним мерама које се односе на Русију и Кину, као сталне чланице Савета безбедности УН-а, јер је наш територијални интегритет угрожен покушајем сецесије дела наше територије, а те државе истрајавају у поштовању међународног права.
„На исти начин односимо се и према свим другим државама које нам пружају подршку када је реч о питањима која се тичу КиМ. У том смислу, наша позиција је конзистентна, никада се није мењала, али се у међувремену променио став ЕУ и дела медународне заједнице према Руској Федерацији. Због чега? Како кажу, због поштовања међународног права, које мора да се поштује када је реч о Украјини, али ваљда не мора да се поштује када је реч о Србији”, рекао је он.
Србија је, према њему, била и веома кооперативна и опредељена да сва отворена питања решава дијалогом, а не претњом и потенцијалним сукобом, што је модел понашања Приштине. Србија није инсистирала на копању по прошлости и неразумним захтевима, већ на томе да треба да гледамо у будућност и да сарађујемо на бази заједничких интереса, али уз обострано уважавање.
„Београд је пристао на дијалог са Приштином, који се спроводи уз посредовање високе представнице ЕУ, и никад га није условљавао. Медутим, упркос свим напорима који су уложени, при цему је наш улог био веома велики – јер је рец о изузетно осетљивом политицком процесу – веома често смо били сведоци да се договори не поштују и да се одбија могућност разговора, а камоли договора о питањима која имају суштински значај за Србију”, нагласио је Дачић.
Он је навео као пример неиспуњених обавеза од стране Пристсине питање имовине или заштиту црквене и културне баштине, о чему Приштина неће да разговара, али хоће у Унеско.
„Шта је са Заједницом српских општина, чије је формирање договорено још првим Бриселским споразумом 2013, који сам ја потписао? Мислите ли да бих ја то учинио да се првих шест тачака Споразума није тицало управо ЗСО? За нас је то био гарант да ће тих стотинак хиљада Срба који су остали да живе на КиМ имати могућност за безбедан и одржив живот. Можда би овде требало да споменем да је од преко 250.000 интерно расељених лица са КиМ, према подацима УНХЦР-а, регистрован одржив повратак тек њих око 4.500. Нисам приметио неку посебну забринутост због овог поражавајућег податка или због неиспуњавања обавеза, као што је формирање ЗСО”, упитао је он додајући да се свега два одсто расељених вратило.
Дачић је изразио уверење да принципи и правила треба за све да важе пођеднако и да ЕУ на исти начин треба да реагује када се она крше, чинила то Србија или неко други.
„То је оно што ће утицати на јачање кредибилитета и поверења у ЕУ у мојој земљи. Више разумевања за питања која су за нас суштинска, а то је пре свега оцување територијалног интегритета и суверенитета. То је оно што недостаје Србима да Европску унију препознају не само као највецег спољно-трговинског партнера, највецег донатора или инвеститора, вец као политицку заједницу, која поштује и уважава партнера какав је Србија. Због тога су неки други у нашој јавности наизглед видљивији, јер народ све више питање приступања ЕУ види као изузетно политизован процес у којем не важе за све иста правила”, упозорио је он.
ЕУ, како је поручио, треба да уложи више напора да разуме позицију Србије јер је она веома рационална додавши што бис Европљани рекли „ми се само понашамо у духу принципијелног прагматизма”.
„Влада Србије води активну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику, цији је примарни циљ цланство у ЕУ, али и интензивирање дијалога, сарадње и односа са земљама широм света, а посебно са традиционалним партнерима. Верујуци да је економско јацање Србије нужно за напредак целокупног друштва, али и за процес приступања ЕУ, ми посебну пажњу посвецујемо стварању услова за повецање извоза, директних страних инвестиција и отварање нових радних места. Сматрамо да би било неодговорно да се угрозе односи са неком од највецих светских економија или да се угрози наше снабдевање енергентима. Желимо да водимо политику која це допринети бољем позиционирању Србије на регионалном, европском, мултилатералном и ширем медународном плану. У том смислу, не видимо препреку да Србија сарадује са широким кругом земаља у разним областима, на нацин како то цини са цланицама ЕУ или са суседима”, нагласио је вршилац дужности премијера.
Рекао је да да се испоставља као проблем ако Србија има две војне вежбе годишње са Русијом и Белорусијом, иако је преосталих 14 одржано са САД (9), НАТО (2), са земљама Балкана (2) или са Мадарском (1).
„У претходних пет година било је 44 вежбе са САД, а само 6 са Руском Федерацијом. Мислим да бројке јасно говоре о томе које је основно усмерење Србије и мислим да је потенцирање сарадње са другим партнерима као негативно, искључив и погрешан приступ”, оценио је он.
Осврнуо се и на мигрантску кризу, рекавши да је преко наше територије прешло око 1,4 милиона људи, а већ месецима се око 8.000 налази заробљено у нашој земљи.
„У односу на наше капацитете и финансијске могуцности, евидентно је да носимо већи терет него неке државе-чланице ЕУ. Србија својим делима показује да жели да подели не само терет, већ и одговорност, и да дâ допринос решавању заједницких проблема”, рекао је он.
(Танјуг)