Суд у Колмару тражи појашњење српских закона
ANTIC.org-SNN
Суд у Колмару тражи појашњење српских закона
RTS, Radio-televizija Srbije, Radio Television of Serbia
Француски суд тражи појашњење законских одредаба које се односе на дела за која се Харадинај терети у Србији.
29537506
Рамуш Харадинај (архивска фотографија)
Суд у Колмару је затражио да одговори на додатне захтеве буду достављени најкасније до краја марта, будући да је наставак расправе о захтеву Србије за изручење Харадинаја заказан за 6. април.
Питања француског суда Министарство правде је проследило Тужилаштву за ратне злочине које води истрагу против Харадинаја.
Једно од питања је ког датума је у кривично право Србије унет члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва.
Такође, питање је и да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дела за која се Харадинај сумњичи.
Суд у Колмару се, поред осталог, интересује и које су максималне казне предвиђене за та дела и да ли одредбе српског закона омогућавају гоњење за дела за која се терети Харадинај, те које правне одредбе важе за застаревање кривичних дела у српском праву.
У Министарству правде су истакли да ће поштовати рок и до краја месеца доставити све што је суд у Колмару тражио од додатних информација.
Харадинај, некадашњи вођа ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници на захтев Србије.
Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.
Недељу дана касније пуштен је да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. године правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.