Slučaj Topčider: Od zataškavanja do Strazbura

[ANTIC.org-SNN]

insajder.net

Slučaj Topčider: Od zataškavanja do Strazbura

Insajder

Više od 11 godina nakon pogibije dva vojnika na odsluženju vojnog roka u Gardijskoj brigadi Vojske SCG još nema odgovora kako su i zbog čega oni stradali. U međuvremenu, Sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je da razmatra tužbu protiv Srbije koju su podneli roditelji stradalog gardiste Dragana Jakovljevića.

Pogibija gardista, u javnosti poznata kao Slučaj Topčider, nikada stvarno nije stigla do toga da za istražne organe i postane slučaj. Pune četiri godine trajalo je samo dokazivanje da se ova dva momka nisu međusobno poubijala. Iako su do 2008. urađena tri veštačenja u kojima se tvrdi da ih je ubila treća osoba, istraga se nije pomerila sa početka.

Slučaj Topčider je jedan od primera kako se sistemski zataškava istina, vremenom blede dokazi, a krivica prebacuje na žrtve.

Javno vređao žrtvu, sud ga oslobodio

Tako je Vuk Tufegdžić, istražni sudija tada Vojnog suda, braneći tezu vojne komisije da je jedan vojnik ubio drugog, a onda izvršio samoubistvo, u intervjuu Novostima rekao da je taj vojnik Dragan Jakovljević imao psihičku krizu, da nije komunicirao s ostalim vojnicima, kao i da dan uoči tragedije nije mogao da sklopi mobilni telefon.

Zbog ove izjave roditelji Dragana Jakovljevića tužili su sudiju Tufegdžića za iznošenje u javnost neistina o zdravstvenom stanju njihovog sina. Međutim, Okružni sud je 2008. oslobodio Tufegdžića ove optužbe.

Smatrajući da ovakva odluka suda nije zasnovana na zakonu, roditelji su pravdu potražili od suda u Strazburu 2011. Iako većinu predstavki odbacuje, u ovom slučaju taj sud je oslučio da postupa i razmotri žalbu protiv države Srbije.

Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović bili su na odsluženju vojnog roka u elitnoj jedinici Vojske Srbije i Crne Gore, Gardijskoj brigadi, i kobna straža nije im bila i prva na kojoj su bili. Motivi za njihovo ubistvo do danas nisu otkriveni.

„Iznutra, iznutra“

Tog 5. oktobra 2004. bili su na straži u blizini ulaza u specijalni podzemni objekat Karaš, sklonište građeno za najviše državne funkcionere u slučaju atomskog udara. Ovaj objekat odvojen je od kasarne u Topčideru u kojoj su vojnici bili smešteni.

Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović krenuli u obilazak objekta. Oko 9.00 ujutro vojnici koji su bili u blizini čuli su pucnje i nakon pet minuta našli upucane vojnike.   

Ostaje kao najupečetljivije svedočenje jednog od vojnika koji je našao Dražena Milovanovića. U tom trenutku još u svesnom stanju, na pitanje ko je pucao, Milovanović je odgovorio: „Iznutra, iznutra."

To iznutra, pretpostavlja se, moglo je da se odnosi samo na objekat Karaš. Zašto bi neko „iznutra“ ubio dva mlada vojnika na odsluženju vojnog roka još nije poznato, a sumnji je bilo na sve strane, od kriminala do ratnih zločinaca.

Dokazi prosejani

Neposredno po ubistvu gardista lice mesta je praktično potpuno kontaminirano. Naime, naloženo je prosejavanje zeljišta kako bi se došlo do tragova i dokaza. Na taj način je sve ispomerano, veliki broj ljudi je tuda prolazio, a dokazi su jednostavno nestajali.

Ratko Mladić se krio u Topčideru Samo tri dana pre ubistva vojnika, na zahtev tadašnje haške tužiteljke Karle del Ponte, izvršen je pretres objekta Karaš zbog sumnji da se u njemu krije Ratko Mladić. To je pobudilo sumnje da su vojnici videli nešto što ima veze s Mladićem i da su zato stradali. Mladićevo obezbeđenje je do 2003. bilo smešteno u samačkom hotelu kasarne u Topčideru. Iako se radi o istoj kasarni, Karaš i samački hotel udaljeni su nekoliko kilometara. Prema nalazima jedne druge istrage, o skrivanju Mladića, u vreme pogibije gardista, najtraženiji haški begunac više nije mogao da koristi vojne objekte i čuvali su ga saborci po privatnim stanovima. Kada je uhapšen 2011. rekao je da u to vreme više nije imao obezbeđenje, a na pitanje da li se neki drugi haški begunac tu krio odgovorio je da pitaju generala Branka Krgu, tadašnjeg načelnika Generalštaba. Krga je na pitanja odgovorio da ništa nije znao.

Za prvobitnu vojnu istragu nije bilo interesantno ni da od svih koji su bili u blizini uzme parafinske rukavice i podvrgne ih poligrafu.

Tako je propušteno da se uzme parafinska rukavica od Nenada Ćosića, sina načelnika Gardijske brigade, koji je tog dana bio u objektu Karaš.

Ćosić je odmah posle toga otputovao na letovanje u Egipat i ispitan je tek po povratku. Ćosić je uhapšen deset meseci kasnije pod sumnjom da je učestvovao u oružanoj pljački jednog drugog vojnog objekta. 

Njegov otac Radomir Ćosić, tada komandant Gardijske brigade, ubrzo nakon ubistva gardista je suspendovan. 

Nalaze vojne komisije negirala tri veštačenja

Tvrdnja vojne komisije da je Dragan Jakovljević ubio Dražena Milovanovića, a onda izvršio samoubistvo, opovrgnuta je vrlo brzo.

Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore formirao je nezavisnu komisiju koja je utvrdila da nije bilo samoubistva i da je na vojnike pucala treća osoba.

Treći nalaz, balističko superveštačenje, dala je FBI laboratorija Kvantiko. I u tom nalazu isključuje se mogućnost da je bilo samoubistva. Dragan Jakovljević je prema tom nalazu ubijen s više od tri metra razdaljine.

Treće sudsko medicinsko veštačanje uradio je stručnjak iz Mičigena Ljubiša Dragović, koji je takođe isključio teoriju o samoubistvu.