Шта значи Додиков одлазак код Путина
ANTIC.org-SNN
Шта значи Додиков одлазак код Путина
Младен Кременовић
Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Референдум у Републици Српској готова је ствар”, рекао је Милорад Додик, председник РС, коментаришући спекулације да ће у Москви 22. септембра са руским председником Владимиром Путином за столом као главна тема бити – референдум. Баш због деликатног термина у ком је стигао позив из Кремља није мало оних који су убеђени да је заказано изјашњавање о Дану РС позадина сусрета двојице председника, што Додик назива чистим спекулацијама. Он тврди да је сусрет раније испланиран и да ће на њему бити речи о „свим отвореним питањима”.
Без обзира на то што ће сусрет бити одржан три дана уочи заказаног референдума у РС и десетак дана пред локалне изборе у БиХ, Додик уверава да се ради о „континуитету разговора са руководством Русије”. „Ово јесте важан тренутак, али не толико, као што се спекулише да је све везано само за референдум. Посета нема никакве везе са чињеницом да се одржава референдум”, тврди.
И док они склонији заверама у свему налазе потврду да иза референдума стоји Москва како би дестабилизовала регион, више је оних у они који препознају сасвим друге контуре, па из посете читају како власти Српске у безизлазу, притегнуте сталним оспоравањем националних права, једину подршку налазе у Русији, па је посета логично свођење рачуна на највишем нивоу пред сам референдум.
Тим више јер се одраније зна да је Додик донекле разочаран односом Запада према српским интересима заиграо на руску карту и са Москвом изградио солидне односе због којих многи Бањалуку перципирају као највећи ослонац Русије у региону.
Сусрет у Кремљу у пажљиво одабраном тренутку у том је случају доказ да су интереси двосмерна улица, што је правило које важи код свих великих играча, које се потврдило и недавно, кад је Русија у УН блокирала британску резолуцију о Сребреници.
Упркос популарности Русије у Српској, није мало оних који нису одушевљени претераним очијукањем са Москвом, ценећи да се то у неком тренутку може обити о главу народу који се слепо држи тог курса, а живи у постојећем окружењу и на овом географском положају, док други опет пратећи развој ситуације на Западу и јачање Русије у светским токовима виде дугорочно мудру политику власти у Бањалуци. Посебно то долази до изражаја у актуелном тренутку, знајући да су референдумске намере и апетити Додика ипак прилично велики за још увек нејака плећа Бањалуке, али се цела ситуација може убележити и као минус западној дипломатији, која неретко игнорише ставове Бањалуке и тако Српску гура у загрљај Москве.
Сусрет двојице председника се мањим делом можда може разумети и као суптилна порука Уставном суду БиХ уочи преиспитивања раније одлуке, да би у неком развоју ситуације подршка референдуму могла стићи не само од руског амбасадора већ директно из Кремља. Додик, ипак, каже да ће референдум бити одржан, без обзира на судску одлуку.
Упркос популарности Русије у Српској, није мало оних који нису одушевљени претераним очијукањем са Москвом, ценећи да се то у неком тренутку може обити о главу народу који се слепо држи тог курса
Сарајевски „Дневни аваз” поводом посете наводи да ће сусрет с Путином уследити након недавног састанка Додика с председником и премијером Србије Томиславом Николићем и Александром Вучићем у Београду, који нису подржали референдум, али не желе ни утицати „на промену политичких ставова легитимно изабраних политичара” у РС.
„Неколико дана касније Вучић је, отварајући с Додиком деоницу аутопута Прњавор–Добој, позвао власти у РС да смире напетости”, наводи лист.
„Слободна Босна” у тексту под насловом „Шта се крије у позадини изненадног састанка”, наводи да је у оптицају неколико незваничних верзија.
Према једној, Додик ће с Путином разговарати о раније најављеном кредиту вредном 300 милиона евра, који је Путин наводно спреман да одобри. Према другој верзији, биће речи о нафтној индустрији РС која је десетак година под контролом руске државне компаније „Њефтегазинкор”. „Но цели нафтни сектор у РС, укључујући прераду нафте у Броду и истраживање налазишта нафте широм РС, запао је у дубоку кризу и већ неко време се проносе гласине како се Руси намеравају повући из оба пројекта, а нафтну индустрију РС препустити Нафтној индустрији Србије, која је такође у већинском власништву Русије”, пише овај медиј. Према трећој верзији, Путин је позвао Додика на састанак због референдума и покушаће да убеди Додика да од њега одустане како би „убрао дипломатски поен у очима Запада”.
Милош Шолаја, професор на ФПН у Бањалуци, сматра да је тренутак добро одабран, али да се више ради о подршци политикама РС него самом референдуму. „Позадина је више цела атмосфера креирана око референдума, који је од неких западних аналитичара и службеника постављен као неко увежбавање за независност, што нема никакве везе с истином”, каже Шолаја. Проактиван потез руске дипломатије, каже Шолаја, у ком се Путин први пут сусреће са Додиком на овај начин, потврда је да Русија у оквирима стратешког учвршћивања на Балкану има најконкретније политике према БиХ, што је затекло Запад након Јељцинове ере. Тиме се, напомиње, подиже улога политичког, па и међународноправног субјективитета РС. „Русија има велике интересе у БиХ, где на широка врата улази преко РС, која је у том контексту гледано најзападнија тачна руског утицаја, па је сасвим логично да један државник од формата, какав је Путин, покаже да ту жели бити присутан”, каже он.