Да ли Пленковић и Запад говоре из грла Грлић-Радмана
ANTIC.org-SNN
ЗАГРЕБАЧКИ ТРБУХОЗБОРЦИ ПРЕНОСЕ ПОРУКЕ СТРАНИХ ШЕФОВА
Да ли Пленковић и Запад говоре из грла Грлић-Радмана
Изјава хрватског министра спољних послова долази после избора и верификације једне суверене политике и континуитета те политике, истиче Зоран Миливојевић
По чијем налогу ради: Гордан Грлић-Радман (Фото Бета-АП/Darko Vojinovic)
Увреда на рачун председника једне државе представља увреду за ту државу и за њене грађане. Другачије се не може разумети изјава министра спољних послова Хрватске Гордана Грлић-Радмана упућена председнику Србије Александру Вучићу, а поставља се и питање – да ли је тако штетна изјава могла да дође без директног налога, односно одобрења премијера Андреја Пленковића. Али и страних центара моћи. Имајући у виду колико су Загреб, али и сам Грлић-Радман традиционално „самостални” у свом раду, одговор се највероватније намеће.
Увреде на рачун српског председника показују и да Хрватска не третира Србију као пријатељску земљу, без обзира на стално испружену руку сарадње из Београда, али и то што су број Срба у Хрватској свели на ниво статистичке грешке. Али и да се Загреб директно меша у унутрашња питања наше земље, нескривено желећи да утиче на нашу државну политику и да је мења. Грлић-Радман је, подсетимо, изјавио да је Вучић „трабант и сателит Русије, али неће се допустити утицај Руса или други малигни утицаји који би нарушили стабилност западног Балкана”. Како је навео, Србија „мора да одлучи на којој ће столици да седи”, као и да су „једно грађани Србије, а друго Вучић и његова политика”.
Поводом тога уследиле су бројне реакције у Србији, а страсти се нису стишале ни два дана касније. Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић јуче је рекао да нико нема право да Србији дели лекције како ће да води спољну политику, као и да се у Хрватској систематски гради однос мржње према нашој земљи и српском народу. Истакао је да је спољна политика увек била део унутрашње политике, односно државне политике, пренео је Танјуг. Нагласио је и да не можете да увредите председника једне државе, а да не увредите државу. Министарство спољних послова Србије, подсетимо, упутило је протестну ноту амбасади Хрватске поводом ове изјаве, а Хрватска ју је одбила, уз саопштење Министарства спољних послова у коме се наша земља позива да уведе санкције Русији и тиме се сврста на праву страну историје.
Дачић је оценио да није случајно да су Србија и њен председник тема у хрватској политичкој јавности и у медијима. Подсетио је и да после протестне ноте настављају с том причом да некако саветују Србију да се ми померимо на праву страну историје, као да су они ти који су увек знали да процене ко је то права страна. Додао је да је дипломатија један изванредни ресурс за обавештајне структуре јер се међу дипломатама налазе шпијуни, обавештајци, агенти. Упитан зашто је интересовање Хрватске било велико за овај изборни процес у Србији, казао је да се они интересују за све што може да изазове одређену врсту политичке нестабилности у нашој земљи.
Бивши председник Извршног већа КиМ Зоран Анђелковић на питање да ли суседима смета то што водимо суверену политику и да ли се исто може рећи да такву политику води и званични Загреб, каже да Хрватска не води суверену политику, илуструјући одговор питањем: „Где се Хрватска питала, када и у вези са чим?”
„Када је реч о војној ствари, пита се НАТО, када се ради о политици, ту се пита Брисел. Нису се питали никада ни за шта и зато њима и смета Србија”, истиче Анђелковић за „Политику”.
Како оцењује Зоран Миливојевић, ово су поруке трбухозбораца које слушамо откако је почео рат у Украјини. „Они се појављају као нека врста гласноговорника колективног Запада или западних центара моћи. Ту су и њихове амбиције у региону – они су ушли у трећу лигу, да тако кажем, испали из прве и друге лиге, и небитни су за регион”, наглашава Миливојевић. Додаје да ове поруке долазе после избора и верификације једне суверене политике, међународног положаја Србије и континуитета те политике. „Изјаве су уследиле када је једна политика добила пуну афирмацију, када се међународни положај Србије знатно променио, ојачао и када је наша земља релевантна за регион. Није битно шта мисли Загреб о Србији, ово надилази позицију и Хрватске. Настоје да наступају као гласноговорници шефова у Бриселу и у Вашингтону – било по линији ЕУ, било по линији НАТО-а”, оцењује Миливојевић.
За Српску напредну странку, чији је носилац листа био председник Вучић, на децембарским изборима гласало је око два милиона гласача. Ипак, изјава хрватског званичника увреда је не само за њих него за све грађане ове земље. „Вучић није председник само онима који су гласали за њега него је председник Србије. То је увреда за грађане. Када бисмо се освртали на то шта Пленковић и Милановић причају, сваки дан бисмо могли да увредимо и њих и хрватски народ. То није комшијска политика”, истиче Анђелковић.
И Миливојевић сматра да је то увреда за српску државу и народ у целини и додаје да је то позната замена теза – да наводно није уперено против народа, него против власти. „Увредио је државу и народ јер он хоће да каже да народ не стоји иза те власти и, на неки начин, да народ греши и да власт која постоји није израз народне воље и народних интереса”, истиче искусни дипломата, додајући да је то покушај да се власт одвоји од народа.
Вулин: Нека Хрвати покажу који је град лепше од Загреба дочекао Хитлерову војску
Не знам на које се то европске вредности Хрватска позива, док покушава да Србију изједначи са собом и сведе је на ниво послушне колоније, али знам да здрав разум не дозвољава да се Србији пребацује рушење међународног поретка, поручио је доскорашњи директор БИА и оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин. „Ипак, пристајем да прихватим да је Хрватска у праву и да је на правој страни историје само ако нам покажу када су Хрвати били на победничкој страни историје и када нам покажу који је град лепше, срдачније и искреније од Загреба дочекао Хитлерову војску”, истакао је Вулин, реагујући на то што је Хрватска одбила протестну ноту Србије уз, како се наводи, срамно саопштење Министарства спољних послова Хрватске у коме се Србија позива да уведе санкције Русији и тиме се сврста на праву страну историје.
Вулин је поручио и да Хрвати и не могу да разумеју да Срби своју државу нису добили ни од кога и да зато никоме не дугују. „Потомци усташа и када говоре о Русији, мисле на Србију. А пошто су Хрвати НДХ два пута добили од Немачке, 1941. године и 1991, они и не могу да разумеју да Срби своју државу нису добили ни од кога и да зато никоме не дугују ни ропску оданост, ни псећу послушност. Србија је одлучила да не изда браћу и да не уводи санкције Русији, то није седење на две столице, то је карактер и став, а Хрватска то тешко може да разуме, јер она нема браћу, има само газде”, рекао је Вулин, пренели су медији.
Одговорио је и бившем министру одбране Хрватске Анте Котромановићу, који је казао да Хрватска у односу на Србију „води 3 : 0”. „Хрватска је 1991. године повела грађански рат са Србима у Хрватској, а са Србијом је заратила без објаве рата тек 1999. године, када је цео НАТО пакт напао Србију. Када сам постао министар одбране, Хрватска војска је била на 68. месту, а Србија на 83. месту. Када сам одлазио са чела војске, Хрватска је била на 69. месту, а Србија на 65. месту. Данас, 2024. године, хрватска војска је на 66. месту, а српска војска на 56. месту. И не бојимо се ми напада Хрватске, ни она НДХ није никога напала без наређења Немачке, ни ова НДХ неће ни сама, ни без наређења”, поручио је Вулин.
Хрватска се укључује у притиске на Србију
Говорећи о аспектима изјаве хрватског министра спољних послова, Миливојевић истиче да је ово порука и да ће Хрватска имати активан однос у притисцима на Србију, да се укључила активно у притиске на нашу земљу, у вези с геополитичким циљевима колективног Запада и западних центара моћи који доводе у питање државне и националне интересе Србије. „Она се тиче, с једне стране, наших односа с Русијом, наше политичке независности и војне неутралности, после избора, а друга ствар, која уопште није за занемаривање, у вези је с притисцима око КиМ. Не треба заборавити да је сарадња на релацији Загреб–Приштина била снажна у антисрпској политици и да је сада снажна и да Хрватска има великог удела у стратегији и реализацији те антисрпске стратегије у Приштини. И то је елеменат који је сасвим сигурно део овога. То није речено у овим изјавама, али је јасно да се Хрватска активно укључује у притиске на Србију, антисрпску политику, у вези с реализацијом неких стратешких циљева”, наводи Миливојевић. Саговорник нашег листа наводи да српски синдром и српско питање, које је важно у Хрватској, нису само везани за изборе у тој земљи, пошто је предизборна кампања и српско питање се одмах отвара, него је везано и за односе у региону, као и за нека геополитичка питања.
Штрбац: И после 29 година од рата „српско питање” одлучује изборе
Председник Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац рекао је да иако је од завршетка рата прошло 29 година, у Хрватској је позната ствар да се избори губе и добијају у односу појединих странака према Србима. Он је то рекао за Танјуг поводом изјаве хрватског министра спољних послова Гордана Грлић-Радмана и додао да је та мржња увек присутна, посебно пред изборе. „Било је много сукоба у 20. веку где су остале јаке последице и много је људи страдало и на једној и на другој страни. Политичари ту мржњу подгревају, тамо има много дискриминишућих закона према Србима. У Хрватској се непрекидно суди Србима и припадницима ЈНА иако је оволико година прошло од рата”, рекао је Штрбац.
Enclosures:
160z120_grlic-radman.jpg (7 KB) |