Умеће врбовања - како ЦИА тајно регрутује академике у своје редове
ANTIC.org-SNN
Гардијан: Умеће врбовања - како ЦИА тајно регрутује академике у своје редове
4-5 minutes
Да би привукле нуклеарне научнике из земаља као што су Иран или Северна Кореја, америчке шпијунске агенције редовно шаљу агенте на академске конференције, а некад чак и направе своје лажне.
Америчка Централно обавештајна агенција (ЦИА) тајно троши милионе долара на научне конференције широм света. У једном од најдрскијих подухвата ове природе, ЦИА је спровела бројне акције како би намамила иранске нуклеарне научнике да изађу из своје домовине и оду на место где могу да им слободно приђу обавештајни агенти и почну да их убеђују да пребегну, пише „Гардијан“, преноси Блиц.
Другим речима, агенција је настојала да одложи развој иранског нуклеарног оружја коришћењем интернационализма академије и масовним варањем институција које су биле домац́ини конференција, као и професора који су присуствовали и говорили на њима. Људи који су присуствовали конференцији нису имали појма да су пиони у игри ЦИА. Да ли је мисија националне безбедности оправдала овакву манипулацију професорима, о томе се може расправљати, али нема сумње да ц́е се вец́ина академика згрозити чињеницом да су били део шеме ЦИА.
Академске и научне конференције су душу дале за шпијунске послове. На њима учествјују људи са свих страна света.
- Свака обавештајна служба на свету ради на конференцијама, спонзоришу конференције и траже начине да људе доведу на њих - рекао је један бивши оперативац ЦИА.
ФБИ је 2011. године издао упозорење америчким академицима да се чувају шпијуна. ФБИ и ЦИА не само што шаљу своје шпијуне на конференције, већ покушавају и да ухвате шпијуне других држава.
Како се регрутују страни научници?
ЦИА најпре мора да идентификује научнике који би могли да јој дају оно што жели. Те особе би требало да буду не само са одређеним знањем, већ и одређеном позадином и то углавном људи које је лакше намамити новцем. Када их идентификује, онда почне да ради на томе да их доведе на неко место које јој више одговара.
- Запошљавање је дуг процес завођења. Прва фаза је омогућавање да будемо на истом месту као мета - каже Марк Галеоти, виши истраживач у Институту за међународне односе у Прагу и бивши специјални саветник британске канцеларије за међународне односе.
Агенти ЦИА више не глуме научнике јер су схватили да ће мете лако прозрети ту маску. Уместо тога они су се у успешнијим задацима представљали као бизнисмени и за ту маску користили неке од својих измишљених идентитета.
Како пише „Гардијан“, припреме за сваку посебну мету трају месецима, па агенти претходно морају да имају спремне све лажне податке, вебсајтове и визит-карте како би деловали веродостојно.
Агенти прилазе метама уз претпоставку да су научници углавном усамљеници па би случајно налетели на њих или им се обратили реченицама типа : „Да ли мрзиш гужву колико и ја?“, а затим би почео да прича о неком чланку који је сасвим случајно написала баш његова мета. Затим би лажни бизнисмен организовао нови сусрет на коме би почео да прича како његова компанија тражи научнике за одређени пројекат и наравно понудио добру зараду.
- Сваки академик са којим сам се срео, покушавао је да смисли како да добије новац за своја истраживања. То је све о чему они причају - каже агент.
Једном када мета пристане на „посао“ и ЦИА плати страног научника, чак и ако он није свестан правог извора финансирања, она га контролише, јер би разоткривање везе могло да угрози каријеру научника или чак и његов живот у својој родној земљи.
ЦИА и друге обавештајне агенције користе већ регрутоване професоре да им помогну код бирања мета и код њиховог даљег превођења на своју страну.
Научне конференције су постале тако примамљиве за обавештајне службенике разних земаља да је једна од највец́их забринутости за оперативце ЦИА-а да би више различитих шпијуна могло да крене да “мами” исту мету.
(Гардијан/Блиц)