Агенције
3-4 minutes
„Србија је, с подршком Русије, обновила амбицију да наметне свој недовршени национални пројекат. Подизањем тензија, моралним арбитрирањем читавом региону, уз стално указивање на наводно ‘лош положај Срба у региону’, у току је свакодневна кампања против свих сусједа“, каже за режимско гласило Побједу предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.
Истиче да је стагнација у регионалној сарадњи током 2016. године угрозила даљи развој региона, а угрозила је и стратегију евроинтеграције Србије, јер односи са сусједима су један од приоритета ЕУ.
„Политичка коректност је једно време карактерисала међудржавне односе Србије и Црне Горе на највишем нивоу откако је (2012) власт освојила Српска напредна странка (СНС). Међутим, 2016. година представљала је велико искушење, с обзиром на то да је Црна Гора била изложена константном притиску Русије да одустане од своје атлантске амбиције и ‘заборави’ НАТО. Притисак, који је повремено имао недипломатске, па и бруталне форме, подржаван је изнутра антивладиним акцијама црногорских русофила (политичких партија које се у националном смислу претежно декларишу као српске). Москва је, међутим, очекивала и од Србије да буде активнија у ‘убјеђивању’ Подгорице да одустане од северноатлантске ‘авантуре'“, казала је Бисерко.
„Покушај насилне смјене власти у Црној Гори је осујећен. Као вође неуспјелог пуча означени су држављани Србије (пензионисани командант Жандармерије Братислав Дикић) и Русије (Едуард Шишмаков и Владимир Попов, који су преко Београда дан два након избора пребачени у Москву). Вучић је у првој фази био кооперативан, али није изашао у сусрет Подгорици око екстрадиције организатора“, истиче Бисерко за Побједу и додаје:
„Мада је Црна Гора ушла у НАТО и тиме обезбиједила снажну међународну подршку, притисак на њу је и даље актуелан. Одређени центри из Србије и даље у томе учествују. Теза о угрожености Срба у региону је тема на којој се одржавају тензије са свим суседима. Најављена је и декларација о заштити српског народа и његове културе. Вучић је декларацију најавио као заштиту српског језика и писма, као најбитнијих дјелова српске културе и, у том смислу, заштите српског народа. Подсећања ради, припрема за преуређивање Југославије (касније ратове) кренула је управо преко културе и наводне угрожености српског народа. Зато најављена декларација с правом наилази на велико подозрење код сусједа.“
Подсјетимо да је Соња Бисерко, предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, управо дугогодишњи борац против права Срба, чије се изјаве у медијима неријетко карактеришу као скандалозне, попут оне чувене да је навијала против Срба у ратовима деведесетих.