Амбасадор САД не би требало да се меша у унутрашње ствари Србије
ANTIC.org-SNN
Амбасадор САД не би требало да се меша у унутрашње ствари Србије
Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија Војводине
6-8 minutes
Дачић каже да амбасадор САД као и сви други амбасадори не би требало да се мешају у унутрашње ствари Србије.
Каже да изјаве које су се појавиле у вези са хашким осуђеником Владимиром Лазаревићем не могу да угрозе односе две земље.
Међутим, подсећа да Лазаревић као и сви који су одслужили казне су грађани као и сви други, те да нигде није забрањено да се они укључују у политичке процесе и дају изјаве.
Танјуг (Сава Радовановић)
"Овде је реч о томе да се сада говори да ће то угрозити наше билатералне односе, знате шта, Лазаревић је одслужио казну, Харадинај је председник владе, који ће тек да одслужи казну, а да не говорим о томе да се Готовина спрема да буде председник Хрватске, а видели сте и Насера Орића који је сада ослобођен оптужби", коментарисао је Дачић новинарима.
Он је поручио да амбасадори не би требало да се мешају у наше унутрашње ствари, приметивши да наши амбасадори у иностранству не коментаришу унутрашње ствари тих земаља.
Надам се да ћу бити жив кад Србија уђе у ЕУ
Добро је да тема проширења буде у фокусу, то је корисна иницијатива, која показује жељу да се велике земље баве бар једном годишње проширењем ЕУ у нашем региону, рекао је данас потпредседник владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић на Београдском безбедносном форуму.
У оквиру теме главног панела данас, а која се односи на Берлински процес и домене, Дачић је између осталог говорио о великој иницијативи за пут Ниш - Приштина - Тирана, коју је он, како је рекао, кандидовао још на првом састанку министара спољних послова балканске шесторке.
"Но, без обзира на то што ће свако да мери неке пројекте и колико су реализовани, мислим да је сама идеја корисна и позитивна за наш регион и захвални смо свима који су покренули Берлински процес", поручио је Дачић, који је најавио да ће наредне године домаћин главне конференције бити Лондон.
Како је приметио, иако су отишли из ЕУ, нису отишли из Европе и заинтересовани су за наш регион, те додао да су Пољаци заинтересовани да буду домаћини, мада, приметио је, има још доста заинтересованих што је, оцењује, веома добро.
Сама идеја да се европске земље баве проширењем на Западни Балкан је за нас изузетно значајна и ја у томе видим највећу политичку корист, рекао је Дачић.
Све друго су, додао је, пројекти о којима ће се још разговарати и договарати.
Дачић је још рекао да се до сада усаглашено више од 20 тема у оквиру "балканске групе шест" Берлинског процеса, додајући да Берлински процес у сваком случају и погледу доприноси јачању међусобног политичког дијалога у региону.
Статус руског центра није још решен због притисака |
Дачић каже да статус руског хуманитарног центра у Нишу још увек није решен због тога што се врше велики притисци и изразио наду да ће то ипак брзо да се догоди. "Није решено због тога што се врше велики притисци, што се то питање политизује и што ми не желимо да то питање постане предмет политичких спорова", рекао је Дачић новинарима у паузи Београдског безбедносног форума. Он је истакао да то треба да се реши на начин како је то, каже, уобичајено у складу са Бечком конвенцијом. "Надам се да ће то брзо да се деси", рекао је министар. |
"Након што је Србија била домаћин на неколико састанака, одржана је овде и 2014. у формату министара спољних послова, успостављен је акциони план за стварање регионалног економског подручја на Западном Балкану...", набројао је Дачић досадашње учинке.
Такође, како је рекао, привредне коморе добро сарађују у региону, и оно што је за Србију значајно, додао је, приводимо крају доношење одлуке о седишту транспортне заједнице.
"Општа је сагласност да то буде Београд, што је нама веома важно, јер је у Београду релативно мало седишта међународних организација", приметио је Дачић.
Ту је и регионална Канцеларија за младе, и још је много планова, међу њима и пут Ниш - Приштина - Тирана.
Иначе, на почетно питање водитеља панела новинара британског Економиста Тима Џуде на тему да ли се уопште померамо напред или стојимо или се претварамо и маштамо о ЕУ, Дачић је рекао да је то најтеже могуће питање у овом тренутку, те да се некад и сам пита да ли и колико су еквивалентни турбулентни догађаји и изјаве у региону у односу на "идиличну атмосферу која влада на састанцима западнобалканске шесторке".
"Једно време сам размишљао да би било добро да Берлински процес стално траје како не бисмо имали времена да се свађамо кад дођемо кући", приметио је.
Али, нашалио се, нада се да ће бити жив кад Србија уђе у ЕУ, јер је, подсетио је, био шеф дипломатије кад је процес почео.
"Надам се да ћу дочекати тај дан, за разлику од Турске", поручио је шаљиво.
Земље ЗБ би требало у пакету да уђу у ЕУ
Дејан Јовић, професор на Факултету политичких нука Универзитета у Загребу сматра да би земље Западног Балкана требало "у пакету" да уђу у Европску унију јер би то, како каже, било корисније за њих и за државе чланице.
Јовић, који је и члан Саветодавне групе Балкан у Европи (BiEPAG), а претходно је био и саветник за спољну политику бившег хрватског председника Иве Јосиповића, каже да би било добро да се размишља о пријему тих земаља у пакету, између осталог, због тога што је досадашња политика појединачног пријема произвела или подстакла неке проблеме у билатералним односима.
У интервјуу за Јуропијем вестерн Балкан и Танјуг, Јовић каже да би то омогућило земљама чланицама да размишљају о томе како да употребе ту нову моћ коју су добиле чланством у ЕУ, како би условљавале, а онда једним делом успоравале процес пријема оних других земаља на њиховој граници са којима имају отворена билатерална питања око граница, око односа према '90им годинама, око питања несталих и других билатералних и идентитетских питања.
"Међутим, видим да се Европска унија одлучила поново за неки појединачни или скоро појединачни пријем, што је одраз садашње реалности, али што по мом суду није добро и није продуктивно, јер мислим да би најкорисније било разматрати те преостале земље као једну целину", рекао је Јовић.
Говорећи о каталонском случају, Јовић сматра да није реално да било која чланица Европске уније призна Каталонију као независну земљу, чак и ако она једнострано прогласи независност.
"Међутим, ако би се догодило да се било која земља чланица ЕУ и НАТО, као што је случај са Шпанијом, распадне или да се од ње одвоји, мимо њене воље, један део територије, мислим да би то имало значајних последица по земље Западног Балкана, јер би показало да улазак у ЕУ и НАТО не гарантује територијални интегритет и то би била нова околност", казао је Јовић.
Врло је могуће, потврдио је, и да би Југославија остала целовита да је давно постала чланица ЕУ.