Јавна медијска установа Радио-телевизија Војводине
8-10 minutes
У име Српске венац је положио председник РС Милорад Додик, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
Венце су положили и председавајући председништва БиХ Младен Иванић, председник скупштине РС Недељко Чубриловић, представници страних амбасада, као и представници институција БиХ и РС и јеврејске и ромске заједнице Србије и РС.
Танјуг (Раде Прелић)
Комеморацији у Доњој Градини присуствовао је и велики број грађана.
Након полагања венаца, одржан је помен жртвама, који је служио патријарх Иринеј, а након тога присутнима су се обратили председник Владе Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик.
Дан сећања на жртве усташког злочина-геноцида у логору Јасеновац, владе Србије и РС заједнички обележавају од 2015. на основу Меморандума о сарадњи у области неговања традиција ослободилачких ратова и годишњице историјских догађаја.
Иринеј: Само уједињени у добру можемо опстати као народ
Патријарх српски Иринеј поручио је данас на обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина - геноцида у Јасеновцу, да се данас сећамо свих убијених и њихових страдања која су поднели од људи "без ума и без срца", само зато што су припадали одређеном народу и одређеној вери.
Оно што ту трагедију чини још већом је чињеница да су страдали од хришћанског народа, који је дигао руку на најближе суседе, на браћу по Христу и Јеванђељу и нанели им злочине о којима данас слушамо и од којих нам се кожа јежи, рекао је Иринеј.
Како је додао, то је велика сенка коју су бацили на свој народ и велика љага коју историја не може никада оправдати.
"А да све буде трагичније и веће, у великом делу се у том времену умешала и једна црква. Врхови цркве су благосиљали све што се дешавало, а многи међу њима су давали и пример како треба поступати, па су говорили - бог је на небу, усташе на земљи и Јасеновац је између њих, па бирајте шта хоћете", рекао је патријарх.
Да би се спасили нудили су им покрштавање, казао је и додао да је и сам врховни поглавар католичке цркве у једном писму рекао да је тај број око 240.000.
"Вапај овог народа овде чуо се до неба, али га кардинал загребачки није чуо. Три - четири године је тај вапај одавде долазио, али не и до оних који су требали да га чују, а и ако јесу, правили су се да га не чују", подвукао је поглавар СПЦ.
Данас, поручио је, морамо да чујемо поруку коју су нам страдали оставили, не речима, али делом, животом и животним примером, да попут њих, чувамо своју веру, за коју су милиони људи дали животе.
"Да се покажемо достојним предака, са вером да чувамо своје јединство, да будемо уједињени у добру, јер је само такво јединство добро, у добру за народ, за наше ближње, за све људе", нагласио је Иринеј.
Само уједињени у добру, назначио је, можемо опстати као народ, јер долази време када је добро побеђено, када није врлина, и додао да се нада да је само облачак који долази и пролази, док добро остаје као једини темељ људског живљења.
Оно што нас данас посебно забрињава је што опет чујемо неке повике и изјаве које су равне оним апокалиптичким данима тог времена нашег народа, рекао је Иринеј изразивши наду да ће добра страна света учинити да се зло никада више ни у једном народу не понови.
"Нека нас бог сачува од тога, а оне који су то чинили и можда мисле да и даље то чине, нека бог умудри и опамети да избаце те идеје из глава, да уместо мржње завлада љубав и слога и поштовање другог народа", рекао је Иринеј.
Зато данас у Доњој Градини и на другим стратиштима, морамо да се поклонимо жртвама, њиховим мукама и страдањима, која су била већа од страдања првих хришћана, и да их замолимо да умноже молитве пред богом остатак српског народа.
"И да нас од невоља које доживљавамо и страха којим нам се прети, сачувати", рекао је патријарх.
Подсетивши да је усташка држава једина имала логор за децу у Европи, Иринеј је рекао да то само говори колико је време било свирепо и колико су људи били огрезли у злу, те закључио:
"И то, нажалост у нашем 20. веку, веку науке, културе и просвете. Нико није могао ни помислити да је могуће да се у том веку десе таква страдања једног народа, само зато што је припадао неком другом народу".
Вучић: Наш је посао да се супротставимо онима који би да мењању границе на Балкану, онима који би да праве велике Албаније.
Није реч само колико је људи убијено него колико људи су хтели да убију и да је то убијање било званично и пожељно, и да је то био државни злочин, рекао је данас премијер Србије Александар Вучић у Доњој Градини, на обележавању Дана сећања поводом 72 године од геноцида у концентрационом логору Јасеновац.
Он је истакао да "без спознаје, сазнања и сећања на оно што смо прошли, тешко је да ћемо успети да изградимио сигурнију будућност за нашу децу".
Танјуг (Раде Прелић)
"Све јасеновачке бројке и подаци о истребљењу српског живља нису били довољни, зато што се то зло, банално и обично не задовољава малим. То је био мастер план за читаву државу и један народ. Није реч само колико је људи убијено него колико људи су хтели да убију, и да је то убијање било званично и пожељно", рекао је Вучић.
Сведоци смо покушаја повампирења усташке идологије", нагласио је.
Он је додао да Јасеновац јесте био радни логор, али у којем је рад био смрт и додао да "ниси постао бољи зато што огормног броја Срба нема, напротив - увек ћеш бити нижи".
"Наш посао је да се увек и на сваком месту суочимо на сопственим грешкама са злом које су чинили у наше име. Да се супротставимо онима који би да мењању границе на Балкану, онима који би да праве велике Албаније. Наша је слобода и право да будемо своји на своме.", рекао је Вучић и поновио да "никоме и никада више нећемо дозволити ни Бљесак ни Олују".
По његовим речима, "народ који је овако клан и убијан не може да буде обичан".
"Тај народ никоме ништа слично не може да уради. Српски народ је непоколебљив и неукротив", закључио је.
Вучић је завршио говор речима: "живела Република Србија, живела Република Српска и живела наша вековна и јуначка борба за слободу".
Додик: Да смо 1941 године имали Републику Српску не би доживели Јасеновац
Живети у логору у Јасеновцу, на хрватској страни, било је горе него смрт зато су многи смрт сматрали својим спасењем, а то је било 500.000 Срба и неколико десетина хиљада Рома и Јевреја, рекао је данас у Доњој Градини председник Републике Српске Милорад Додик.
На обележавању Дана сећања поводом 72 године од геноцида у концентрационом логору Јасеновац, он је упитао како постоје људи који могу то да ураде.
"Мало људи зна о Јасеновцу. Срби су у прошлом веку, у Првом и Другом светском рату и у распаду бивше Југославије били најстрадалнији народ на овим просторима. Овај век мора да буде век нашег окупљања, да нам се никада нешто овако не деси", рекао је Додик.
По његовим речима, "Република Српска је створена због тога да Срби буду слободни, јер за нас нема слободе без државе".
"Да смо 1941 године имали Републику Српску не би доживели Јасеновац и зато је Република Српска и створена", констатовао је Додик.
Он је додао да је РС "усмерена миру и стабилности, да се Јасеновац обележи као место геноцида, јер овде нису биле жртве рата".
Јасеновац: Државна комеморација без говора, и без председнице
У Спомен-подручју Јасеновац данас је одржана службена комеморација жртвама тог усташког концентрационог логора, под покровитељством Хрватског сабора, којој је присуствовао премијер Андреј Пленковић са министрима и на којој није било говора, као ни председнице Колинде Грабар Китаровић.
Хина подсећа да је јуче одржан комеморативни скуп у организацији Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ) и Српског народног већа (СНВ), којем су поред великог броја грађана, присуствовали преживели логораши, којих није било на данашњем скупу у организацији Сабора. Сутра ће трећу комеморацију у Јасеновцу одржати представници Јеврејске заједнице у Хрватској.
Како је пренео Н1, "колона сећања" која је од Меморијалног музеја кренула ка споменику "Камени цвет" данас је била значајно мања него она јуче, на комеморацији коју су организовали СНВ и САБА РХ.
На почетку данашње комеморације, одржане у спомен на 22. април 1945. и пробој 600 логораша, од којих је преживело њих стотињак, неколико особа, који су се декларисале као хрватски антифашисти, развило је транспарент "Уклоните усташки поздрав", а скуп је завршен полагањем венаца и молитвом за жртве, коју су предводили католички свећеник и муслимански имам.
Данашњој државној комеморацији поред премијера Пленковића присуствовали су и изасланик председника парламента Марко Сладољев, шеф дипломатије Давор Иво Штир, министарка културе Нина Обуљен Коржинек, градоначелник Загреба Милан Бандић, изасланица председнице Колинде Грабар Китаровић Анамарија Киринић и други званичници.