Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
21-27 minutes
Писати о агресији на Југославију, Србију и Републику Српску, која траје од 1992. године до данас, дјелује „помало двојбено“ када то ради неко ко се изјашњава као Бошњак и живи на територији Бошњачко-Хрватске Федерације тј. Вашингтонске Федерације БиХ.
Форма агресије није увијек била иста: прво је то било антиуставно отцјепљење од СФРЈ, а у БиХ надгласавање конститутивног народа, затим референдуми који су у формалном смислу били незаконити и нису могли произвести оне правне и политичке посљедице које су уз подршку западних сила произвели. Послије тога, слиједили су масакри младих регрута ЈНА – практично дјеце, у Словенији и Хрватској. У Босни и Херцеговини наставило се злочинима у Сијековцу, Добровољачкој и Тузланској колони, потом и терористичким акцијама које је режим Алије Изетбеговића проводио са својом радикалном, фундаменталистичком и екстремном браћом из афро-азијских земаља нападом на рударе из Тузле који су протествовали пред Скупштином; затим напад ручним бацачима и зољама (што је готово исто) на Ријасет Исламске заједнице Југославије у Сарајеву, па терористичке акције у улици Васе Мискина, на Маркалама, Тузланској капији, убиство Неџада Угљена, Јозе Леутара…
У паузи ових масовних злочина забиљежених оком и интересом западних тајних служби, представљених у потпуно лажном садржају и суштини, били су и снајперски напади и немилосрдна међусобна убијања која су проводиле Алијине убице назване од миља „Шеве“, као и убијања властитих команданата, у принципу разбојника попут Цаце, Ћеле, Јуке, па и покушаји убиства команданта муслиманске војске генерала Сефера Халиловића. Незаобилазан и најважнији сукоб „Шиита и Сунита“, „Хамаса и Фатаха“, „Ал Каиде и ИСИЛ-а“, у бити Истока и Запада, био је сукоб „Бабе и Деде“ – Фикрета и Алије.
И други догађаји, пуни идентичног злочиначког садржаја, одвијали су се као на филмској траци, и за све њих били су окривљени Срби, Република Српска, Србија чак и Југославија, која је властито самоуништење прихватила и њиме управљала; СФРЈ па СРЈ па Заједница СЦГ, па Црна Гора за себе и Србија сама, са свима против ње и српског народа.
Остаје питање: како се звало везивно ткиво свих ових процеса у којима су Срби вријеђани, анатемисани и попљувани у сваком смислу; која је било основица догађаја, смисао, суштина и организација – позадина свега, која диктира појаву а затим је тумачи?!