Гардијан о мигрантима: Многе земље могу да науче од Србије
ANTIC.org-SNN
Гардијан о мигрантима: Многе земље могу да науче од Србије
Јавна медијска установа Радио-телевизија Војводине
3 minutes
Међу њима је и породица Факирзада, двоје родитеља и троје деце адолесцената.
Када су напустили своју земљу, Европа је за њих била само једно место - Немачка, међутим, били су приморани да промене своје планове.
EPA/Mohammed Badra
Породица је пратила ону исту балканску руту којом је између 2015. и 2016. године до ЕУ доспело око милион људи, но, када су Факирзади стигли до граница Мађарске, оне су већ биле затворене.
Последњих осам месеци живе у Србији, а полако схватају да ће овде моžда остати и много дуже.
"Бројне земље могу да науче од Србије. У Авганистану људи нису марили једни за друге. У Турској није било школа за нашу децу. У Бугарској смо спавали по шумама. У Србији се људи узајамно подржавају. Подржавају чак и моју породицу. Нећу им ово заборавити", каже Мухамед Факирзада
"Нисмо планирали да останемо овде, али ако будемо приморани, мораћемо да научимо српски језик", каже он.
Његово троје деце се уписало у основну школу, која је отворена у марту за 25 деце миграната.
Јутарње часове имају са српским ђацима и заједно уче биологију, математику, хемију, писе "Гардијан", пренео је Блиц.
Потом млади дошљаци имају сопствене часове српског језика, подељене на почетни и напредни ниво, скупа са другим страним ђацима, као што су Енглези и Немци.
"Главна разлика међу њима је та што деца мигранта са собом носе трауме. Њих прогањају сећања на рат, растанке, губитке...".
Трауме долазе и од чињенице да се у новој земљи говори потпуно непознат језик, уз социјалне баријере.
"Ту су и усамљеност и страх од будућности, дакле несигурност у сваком смислу", каже Дарко Станојковић, наставник српског језика.
Мухамед, бивши државни службеник, објашњава да су безбедност његове породице и образовање његове деце два основна разлога због којих је напустио Авганистан.
Његова деца су, каже, овде срећна и имају слободу да уче, иако ће, ако буде могао да бира између Србије и Немачке увек изабрати Немачку.
"Никада се нећу вратити у Авганситан, волим што сам овде", одлучна је његова 18-годишња ћерка Мурсал.
Она додаје да код куће никада није могла да сама хода улицом, а камоли да похађа исту школу са дечацима.
Осим образовања, Влада Србије ради на томе да тражиоцима азила помогне да остваре своје право на рад.
Иако су многе избеглице способни инжењери, компјутерски програмери и лингвисти, могућност проналаска посла је слаба, наводи британски лист.