Jелена Стевановић
Батон Тачи
Читалац се можда сећа Батона Хаџијуа, уредника приштинског листа „Коха диторе” за кога је портпарол НАТО Џејми Шеј у пролеће 1999. тврдио да су га ликвидирале српске снаге. Било је то у време када је НАТО јавно изражавао тобожњу бојазан да је на Косову „нестало” сто хиљада албанских мушкараца. Хаџију је оплакиван у водећим светским медијима, да би се испоставило да је бомбардовање НАТО-а провео у Тетову.
Када га је као сведока у Хагу Слободан Милошевић питао зашто није демантовао да је убијен, Хаџију је одговорио: „Нисам хтео да рушим кредибилитет НАТО-а”.
Мора да Хашим Тачи верује да тај историјски тренутак још траје када каже да су Срби „починили геноцид у Хрватској, у Сребреници и на Косову”, као и да је „Србија директно, као држава, а не само на нивоу појединаца, починила све те геноциде”.
Пред данашњу, нову рунду преговора у Бриселу саопштио је и да неће дозволити да се од заједнице српских општина створи „нова Република Српска”. Приштина копира уџбеник који су некад користили Загреб и Сарајево, па тврди да су сви албански ратни злочини случајни и појединачни, док је само држава Србија тобож спроводила геноцидни наум.
Свет се ипак променио откад је Косово било најбољи амерички ђак. Сигурно ни Тачију, који је 1999. био познат као „Командант змија”, није промакло да се у Лондону прича да би нови лидер Лабуристичке партије могао лако да постане Џереми Корбин, кандидат који је изјавио да ће се у том случају извинити због рата у Ираку и да ће, ако једног дана буде британски премијер, престати да шаље трупе у војне интервенције које крше међународно право, као што је била она против Србије.
После те интервенције, Америка и водеће земље ЕУ признале су Тачију државу на територији која је претходно „очишћена” од барем 200.000 Срба. Његова је вера у сопствену недодирљивост дуго била разумљива, али се сада вероватно ни њему више не чини тако оправданом. Формира се суд за злочине ОВК и нервоза на Косову је све осетнија. Сада и Тачи мора да брине ко ће од његових команданата бити оптужен и да ли ће и сам доћи на ред за хапшење.
Променио се и Београд. Александар Вучић, који се данас у Бриселу састаје са косовским премијером Исом Мустафом, једини је премијер у Европи који се усудио да каже да су невољници са Блиског истока добродошли у његовој земљи. Србија је, као што је познато, протеклих деценија примила највише избеглих у овом делу света. Нема те гомиле речи о лажном геноциду на Косову која може да поништи чињеницу да су многи од тих избеглица морали да беже од „Команданта змије”.
То је сав његов кредибилитет.
Јелена Стевановић
објављено: 25.08.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Baton-Taci.sr.html