Srpski Sen-Zist i petooktobarski montinjari

Goran

unread,

Nov 3, 2004, 2:57:20 PM11/3/04

to

11/3/2004, 19:59

"Nova srpska politicka misao"

Prenosimo NIN>Komentari>Politicki manifest C. Jovanovica

Slobodan Antonic

SRPSKI SEN-ZIST I PETOOKTOBARSKI MONTANJARI

Programsko pismo Borisu Tadicu, obelezavanje godisnjice revolucije od 5.
oktobra i zahtev za obrazovanje frakcije Cedomira Jovanovica u Demokratskoj
stranci, ponovo su u srediste paznje javnosti doveli jednu struju nase
politicke elite koju mozemo nazvati montanjarskom. Montanjari su bili
najrevolucionarniji jakobinci, i njihova vladavina (1793-4) svakako da je
predstavljala vrhunac Francuske revolucije. Ono sto francuske i srpske
montanjare cini slicnim jeste uverenje da se glavni drustveni problemi mogu
resiti samo korenitim preobrazajem celokupnog drustva - dakle, "dovrsenjem
revolucije".
Revolucija je, po shvatanju nasih montanjara, u Srbiji nuzna jer je "nase
drustvo u problemu upravo zbog toga sto ima deformisan karakter" (Cedomir
Jovanovic u intervjuu za B92; "Kaziprst", 18. mart 2003; www.b92.net
<http://www.b92.net/>). Ta deformacija je nastala usled dugotrajne vladavine
starih rezima (Titovog i Milosevicevog), pa "u Srbiji drustvo nije imalo
snage cak ni da shvati sta je sve to sto se mora uraditi", (Cedomir
Jovanovic u intervjuu za Danas, 31. januar - 1. februar 2004, str. III).
Jednostavno, "vecina je nesposobna da to prati" (isto), tj. vecina gradana
Srbije nije u stanju da na pravi nacin razume svoj polozaj i sta je ono sto
valja uraditi. Revolucija, kao brza i duboka promena, ovde je neophodna jer
"u Srbiji ne mozete postepeno da prevaspitavate drustvo da bi ono nesto
shvatilo" (Cedomir Jovanovic u Politici, 21. febraur 2004, str. A8).
Zbog svega toga, jedna aktivna manjina mora da preuzme vodstvo nad drustvom,
i izvrsi "promene koje bole" (Cedomir Jovanovic u Politici 23. februar 2004,
A7). A takve duboke i brze promene, "promene koje bole", moguce su jedino -
"kroz konflikt". "Srbiju mozete da promenite jedino kroz konflikt, kroz
stalno sukobljavanje sa onima koji su prepreka u tom poslu". (Cedomir
Jovanovic, Danas, isto). Razume se da u tom obracunu "za nase neprijatelje -
nece biti milosti. To nije nikakvo zastrasivanje, toga gradani ne treba da
se plase, ali verujte da nema i nece biti milosti ni za koga" (Cedomir
Jovanovic, B92, isto). Konkretno lice neprijatelja, naravno, menja se, jer
su na delu razlicite "zavere" i "lobiji koji iz senke upravljaju Srbijom".
Recimo, u ovom trenutku u Srbiji je na delu "zavera cutanja, prikrivanja i
laganja o onome sto se desilo 12-og marta prosle godine", a "sve institucije
se razgraduju u ime jacanja crkve, vojske i grupe akademika kroz ponovnu
afirmaciju njihove ideologije iskazane u Memorandumu. Oni su kreatori
antihaskog lobija koji iz senke upravlja Srbijom" (otvoreno pismo Cedomira
Jovanovica Borisu Tadicu, Politika, 5. oktobar 2004).
No, svi ti, ali i drugi neprijatelji, bice konacno savladani kada nastupi
istinski "6. oktobar". U prvi mah mislilo se da je "6. oktobar" nastupio 12.
marta 2003, sa uvodenjem vanrednog stanja u Srbiju. Po Srbiji je tada pocela
da radi "gvozdena metla" - izraz koji je, inace, ovde stigao preko recnika
boljsevika, a koji je upravo tih dana ponovo dobio puno pravo gradanstva
(Cedomir Jovanovic, B92, isto; takode i Vojin Dimitrijevic, "Kaziprst", 17.
mart 2003; www.b92.net <http://www.b92.net/>). "Ovo je sesti oktobar, ovo je
nesto sto je Srbija ocekivala", kliktao je tokom vanrednog stanja jedan
drugi montanjar (Vladan Batic, u intervjuu za Blic, 7. april 2003). "Petog
oktobra smo zadivili ceo svet, ovog sestog oktobra koji jos uvek traje
zadivili smo ne samo svet vec i svoje gradane... Pozivam svoje kolege iz
drugih resora - vojske, diplomatije, prosvete, zdravstva, sporta, javnih
sluzbi da svi pokrenu inicijativu za utvrdivanje odgovornosti ljudi koji su
raznim zloupotrebama cinili zlocine prema svom narodu. Nisu zlocinci samo
oni koji su povukli oroz (podvukao A.S). Borba se nece zavrsiti dok svi ne
sednu na optuzenicku klupu. Nema amnestije ni za koga". - Pitanje novinara:
Ima li Srbija dovoljno zatvora za sve koji su uhapseni u proteklih 20
dana? - Odgovor: "Vojska nam je pritekla u pomoc. Trenutno koristimo vojne
zatvore u Beogradu i u Nisu, ali moracemo verovatno jos neke. Razgovarali
smo sa predstavnicima OEBS, Saveta Evrope, SAD i spremni su da pomognu ili
za adaptaciju postojecih ili izgradnju novih zatvora. Snalazimo se u
postojecim okolnostima, ali treba nam jedan savremeni zatvor za 2.000
ljudi".
Na montanjarsku zalost, pred potpunim ostvarenjem ovako uzvisenog cilja
isprecila se "grupa ambasadora predvodena Montgomerijem" koja je fakticki
vodila "svu unutrasnju i spoljnu politiku Srbije, preko nesrecnog Zivkovica"
(Vladimir Beba Popovic, tzv. necenzurisana verzija intrevjua za Playboy,
martovski broj 2004; skinuto u martu 2004. sa sajta
www.cedomirjovanovic.com). Taman kada je istraga dosla do tzv. politickih
inspiratora i nalogodavaca ubistva premijera, stvoren je "front odbrane
Vojislava Kostunice" u koji su usli "takozvane nacionalne snage", "mnogi
akademici, crkveni zvanicnici, javne licnosti" i, sto je najvaznije,
pomenuta "grupa ambasadora" (Beba Popovic, isto). Sa ostalima bi bilo lako,
ali ovi poslednji dosli su u vladu i autoritativno zahtevali da se Kostunica
ostavi na miru, a da se vanredno stanje ukine. Tako je, eto, izostao pravi
"6. oktobar", a glavni krivac za nedovrsenu revoluciju - covek koji "nije
dozvoljavao da se institucije menjaju precim putem, a bez toga nije moglo da
dode do stvarnih promena" (Milan St. Protic, intervju, Kurir, 6. oktobar
2004, str. 5) - ostao je nekaznjen.
Ipak, nasi montanjari ni danas ne gube nadu da ce dobiti jos jednu priliku
za revolucionisanje srpskog drustva. "Sada je jasno da 6. oktobar nikada
nije svanuo i da posao mora da se uradi do kraja" (Vladan Batic u izjavi
Kuriru, 5. oktobar 2004, str. 5). A to "zavrsavanje posla", kao prvo,
znacice konacno otkrivanje i onda kaznjavanje istinskih krivaca za ubistvo
Dindica (jer je njihov krug daleko siri od onog kome se danas sudi). "Nas je
zadatak da ucinimo sve da zaverenicka druzina koja je ubila naseg
modernistu, demokratu i reformatora, bude otkrivena i kaznjena" (Vesna Pesic
u pismu Cedomiru Jovanovicu, 5. oktobar 2004; sajt Cedomira Jovanovica;
podvukao A. S). I drugo, potrebno je prosvetliti ovaj narod, saseci ono lose
i staro, i otpoceti novo i dobro: "Sustinske stvari nisu uradene i opste
prosvecivanje naroda nije zapocelo... Moramo da sasecemo u korenu sve
nasledeno iz Milosevicevog rezima i da zapocnemo sve ponovo" (Milan St.
Protic, isto).
Vec iz ovoga sto je receno jasni su glavni cinioci koji ogranicavaju
mogucnost veceg politickog uspeha srpskih montanjara u buducnosti. Prvi
takav cinilac jeste demokratija. Kao sto se vidi iz njihovih neprestanih
zalbi na "defektnost" i "zaostalost" ovdasnjeg drustva, oni ni u narodu,
niti u inteligenciji, ne mogu da imaju vecinu. Otuda prava sansa za nase
montanjare moze biti samo neka izvanredna okolnost, neki drustveni i
institucionalni haos, neko novo i veliko vanredno stanje, u kome ce se moci
nametnuti kao vodi. Drugi za njih ograncavajuci cinilac jesu strane sile.
Bez obzira na sav zapadni pragmatizam i realpolitiku, i bez obzira na javno
ispoljavanje lojalnosti ovdasnjih montanjara interesima "atlantskog sveta",
zapadne sile ipak tesko mogu da tolerisu masovnije krsenje ljudskih prava i
ozbiljniju supenziju demokratskog poretka. A kako cete bez toga imati
"istinsku revoluciju"?
Upravo ovim faktorima Srbija moze da zahvali da se njena petooktobarska
revolucija nije veoma brzo izvrgla u pravi montanjarski teror. I Francuska
revolucija zapocela je bez krvi. Pad Bastilje nije bio nista krvaviji od
pada Skupstine i RTS. Ali, revolucionarni ekstremisti u Francuskoj uspeli su
spreciti da slobodni izbori izraze stvarnu volju naroda. Oni su proglasili
da je stvarna narodna volja - izvodenje revolucije do kraja. Sami jakobinci
su u Zakonodavnoj skupstini (1791) bili ubedljiva manjina. Imali su samo 136
od ukupno 745 mesta. Neprestano su se zalili da glavnu prepreku za
"dovrsenje revolucije" predstavlja skupstinska vecina sastavljena od
konstitucionalista i nezavisnih poslanika. Zato su, 10. avgusta 1792, izveli
puc, i sveli skupstinu na 284 poslanika. Dosavsi tako do vecine, raspisali
su izbore za "istinski revolucionarni parlament" - Konvent. Glasacka mesta
bili su jakobinski klubovi, a glasalo se javno. Stoga nije ni cudo da se
samo 10% gradana pojavilo na izborima, a da su jakobinci osvojili apsolutnu
vecinu u Konventu (1792).
Sada su "istinski revolucionari" mogli da nastave sa revolucijom. Ali,
pokazalo se da i medu jakobincima ima gorljivijih i manje gorljivih
revolucionara. Prvi su se zvali montanjari, drugi zirondinci. Montanjari su
bili u manjini - od 749 clanova Konventa mogli su da racunaju na stalnu
podrsku svega njih 210. Zato su montanjari 2. juna 1793. uprilicili jos
jedan puc. Pohapsili su (i kasnije giljotinirali) zirondisticke poslanike, a
Konvent je nastavio da radi sa 230 poslanika. Tako je stvorena ubedljiva
montanjarska vecina.
Izgledalo je da sada vise nista ne stoji na putu revolucije. Na grobljima
ili po zatvorima bili su ne samo monarhisti, vec i konstitucionalisti i
zirondinci. Medutim, u "deformisanom" i "defektnom" francuskom drustvu
promene su se, po montanjarskoj oceni, i dalje sporo odvijale. Da bi se
slomio otpor deformisanog drustva bilo je potrebno unistiti ne samo
neprijatelje, vec i sve "neutralne", odnosno sve "sumnjive". "Treba kazniti
ne samo izdajice, vec i neopredeljene", grmeo je sa konventske govornice
Sen-Zist. "Jer, otkako je francuski narod jasno pokazao sta je njegova
volja, svako ko nije sa njim izvan je suverenosti, a svako ko je izvan
suverenosti neprijatelj je i mora se likvidirati!". Stoga, 17. septembra
1793, Konvent donosi cuveni "Dekret o sumnjivim osobama". Po tom dekretu,
svako na koga se moze posumnjati da nije za Revoluciju automatski je kriv i
mora biti kaznjen. Na osnovu tog dekreta odmah je uhapseno 60 hiljada
"sumnjivaca", a ukupni broj smrtnih kazni popeo se na 17 hiljada.
Ali, revolucija i dalje hramlje. Zato su sledeci krivci - umereni
revolucionari. Krajem 1793. Robespjer drzi velike govore u kojima optuzuje
"umerenjastvo" da je postalo glavni oslonac kontrarevolcije. Ubrzo mu se
pridruzuje i Sen-Zist, koji ostale montanjare upozorava da njihova
"samoubilacka umerenost dopusta da egzistiraju svi neprijatelji vlade", kao
i Vinsent koji za najbolje sredstvo protiv "neizlecivog umerenjastva"
proglasava - giljotinu. Tako Konvent, 10. juna 1794, donosi Dekret o reformi
revolucionarnog suda. Po njemu, svaka indicija, svaka sumnja, pa cak i
najmanji nagovestaj da neko moze biti "neprijatelj naroda" predstavlja
dovoljan i potpuni dokaz za krivicu. Nije potrebno saslusavati svedoke,
optuzeni nema pravo na advokata, a sudski postupak je "onoliko jednostavan
koliko je dovoljno da se spozna istina". Jedina moguca kazna koja se izrice
jeste - smrt. Ovaj dekret dovodi do tzv. velikog terora. U narednih nekoliko
nedelja bice pogubljeno 20 hiljada "sumnjivaca", "neutralnih", "umerenih" i
ostalih zlocinaca koji "nisu povlacili oroz" ali su, svejedno, neprijatelji
progresa i modernizacije.
Francuska je izgledala ociscena od temelja do vrha. Ali, na montanjarsko
iznenadenje, ni to ne ubrzava revoluciju. Bas je "deformisano" i "defektno"
bilo francusko drustvo. Onda Robespjer otkriva zasto - izdajnici su medu
samim montanjarima. On 26. jula 1794. drzi vatreni govor u kome zahteva
radikalno otkrivanje i likvidaciju svih "neprijatelja naroda" koji su u
montanjarskom Konventu, kao i u montanjarskoj Vladi. Robespjer vise nije u
stanju da neprijatelje tacno imenuje, to vise svakako ne mogu biti ni
monarhisti, ni konstitucionalisti, ni zirondinci, ni neopredeljeni, ni
sumnjivi, ni umereni.... - ta svi su oni vec odavno poslati na giljotinu.
Ali, Robespjer zna da neprijatelji revolucije i dalje moraju da postoje cim
revolucija opet zapinje, kao sto je siguran i da ce ih lako naci cim se
njegova "gvozdena metla" okrene ka samim montanjarima. I tek tada se
postavlja granica svoj toj ludosti. Poslanici Konventa, u strahu i
samoodbrani, izglasavaju hapsenje Robespijera i Sen-Zista. I vec 28. jula
njihove glave odseca giljotina. Francuska revolucija, najzad, pocinje da se
smiruje (svi navodi iz govora Robespjera i Sen-Zista su iz: Smiljko Sokol,
Politicka i ustavna povijest jakobinskog razdoblja francuske revolucije,
Zagreb 1989) .
Da se u Francuskoj na vlast dolazilo izborima, nista se od ovoga ne bi
desilo. Naime, politicka sociologija odavno je utvrdila da je vecina
birackog tela na simetrali politickog prostora. Kako se ide ka krajevima, u
oba smera, tako opada i broj biraca. Otuda levi ili desni ekstremisti nikada
na vlast ne dolaze glasackim listicima ili birackim kuglicama, vec
iskljucivo bajonetima i puscanim zrnima. Ali, u Francuskoj toga doba, glavno
merilo legitimacije vlasti nisu bili izbori, vec privrzenost ideji
revolucije. Sto ste bili vatreniji revolucionar, to ste imali veca prava na
vlast. Tako je uspostavljena spirala unistenja i smrti. A takva spirala ne
zavrsava se drugacije do krahom celoga drustva.
Mnogo toga od onog sto cini sindrom navedene "revolucionarne spirale"
pojavilo se i u Srbiji nakon petooktobarske revolucije - narocito tokom
razdolja u kome je vlast tvrdila da raspisivanje izbora znaci "zaustavljanje
reformi" i "gubljenje tempa u modernizaciji". Tada smo mogli da
prisustvujemo sistematskom nastojanju da se vlast legitimise iskljucivo
preko "revolucionarne ispravnosti" tj. "vernosti idealima 5. oktobra". Iz
toga je, onda, proizilazilo mnogo toga sto je podsecalo na dogadaje iz
Francuske od pre dvesta godina - izbacivanje "izdajica revolucije" iz
parlamenta, neprestana difamacija "legitimista" i "branitelja Milosevicevog
ustava", uklanjanje "neutralnih" iz upravnog aparata i kontrolisanih medija,
pa cak i javna hajka na "umerenjake" (vidi tekst Teofila Pancica, "O
ekstremnoj umerenosti", Vreme, 24. oktobar 2002, str. 29). Srecom,
neprijatelji "reformi" i "modernizacije" ovde jos nisu bivali hapseni i
giljotinirani, ali posle uvodenja vanrednog stanja nismo bas bili narocito
daleko ni od toga.
Otuda, imamo li u vidu francusko iskustvo, oni koji se pribojavaju moguceg
povratka ovdasnjih montanjara na vlast, treba samo da se brinu postoji li u
Srbiji politicko trziste ili ne. Dokle god postoji demokratska utakmica,
umereni Boris Tadic osvajace vise glasova nego radikalni Cedomir Jovanovic.
Dokle god se vlast stice iskljucivo na izborima, umerene stranke bice
uspesnije nego ekstremne. Dokle god polozaj u stranci zavisi iskljucivo od
uspeha na izborima, umerenije frakcije u samoj stranci bice jace od
radikalnih. Dokle god, dakle, bude tako, ne postoji opasnost da radikalni
elementi preuzmu Demokratsku stanku. I da preko nje krenu da jos jednom
popravljaju i usrecuju Srbiju.
Copyright by NSPM

------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
$9.95 domain names from Yahoo!. Register anything.
http://us.click.yahoo.com/J8kdrA/y20IAA/yQLSAA/NfOolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->

Yahoo! Groups Links

<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/Srpski_rodoljubi/

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
Srpski_rodolju...@yahoogroups.com

<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/

Royal

unread,

Nov 5, 2004, 5:30:00 AM11/5/04

to

Ovo je apsolutno najbolji tekst koji si ikada preneo. Najzad da iz tog
silnog kvantiteta proistekne i neki kvalitet :)

"Goran" <miste...@mail.ru> wrote in message
news:2ussmaF...@uni-berlin.de...
> 11/3/2004, 19:59

unread,

Nov 7, 2004, 2:01:58 PM11/7/04

to

Aljosa napisa:

> Hmmm... zasto vidim ove vase poruke, a ne mogu da dovucem
> Tvoju inicijalnu poruku?

Zaglavila na nemačkom serveru. Iz nekog razloga nije razmenjena sa domaćim.
Da repostujem?

--
At first there was nothing. Then God said 'Let there be light!' Then there
was still nothing. But you could see it.

LepiMilorad

unread,

Nov 7, 2004, 3:06:34 PM11/7/04

to

Marko37 wrote:
>
> Aljosa napisa:
>
> > Hmmm... zasto vidim ove vase poruke, a ne mogu da dovucem
> > Tvoju inicijalnu poruku?
>
> Zaglavila na nemačkom serveru. Iz nekog razloga nije razmenjena sa domaćim.
> Da repostujem?

Repostovano juche....mojne da spavash...nccc((:
ubr mislim da nije pristigla jerbo je kabasta...

--
Fire walks with me!!!

Nenad

unread,

Nov 8, 2004, 7:09:34 AM11/8/04

to

"Goran" <miste...@mail.ru> wrote in message news:2ussmaF...@uni-berlin.de...

> 11/3/2004, 19:59
>
> "Nova srpska politicka misao"
>
> Prenosimo NIN>Komentari>Politicki manifest C. Jovanovica
>
> Slobodan Antonic
>
> SRPSKI SEN-ZIST I PETOOKTOBARSKI MONTANJARI

Stvarno dobra i zanimljiva analiza revolucionarnih demokrata, sa dobro
potkrepljenim paralelama.

Nenad