Од уобичајенијих појмова, корисник програмима управља путем сучеља° (рецимо графичко или команднолинијско°), а неки програми дозвољавају динамичко додавање функционалности путем прикључака° (што их зову још и ‘проширењима’ или ‘додацима’). Међутим, постоје још два, нешто ређа и више техничка, али суштински посебна вида ових појмова, за које нам зато требају и засебни изрази.
Прво, ту је посебна врста сучеља, које не чини саставни део посматраног програма и његовог самосвојног° сучеља, већ се некако додаје споља, с намером да се одређеним корисницима омогући другачије (лакше, ефикасније, итд.) управљање посматраним програмом. То допунско сучеље често се изводи као посебан програм, који од корисника прима наредбе, претвара их у наредбе самосвојног сучеља посматраног програма, прослеђује му их, а затим резултате прослеђује назад кориснику. Типичан пример је кад неки програм има команднолинијско самосвојно сучеље, а корисницима се жели омогућити да њиме управљају графички (често код програма за: архивирање, шифровање, пренос података).
Пошто се за овакво сучеље може рећи да стоји изнад, испред, или заклања неко друго сучеље, у зависности од просторне метафоре, онда је један предлог за његов назив ‘прочеље’. Нисам чуо (или бар нисам запамтио) још неки предлог.
Друго, док су прикључци динамички учитљиви° софтверски додаци које корисник по жељи додаје посматраном програму ради *проширења* функционалности, постоји и динамички учитљиви додаци којима програм изводи неку *основну* функционалност, тако да увек *мора* бити учитан *тачно један* овакав додатак, а кориснику остаје само да изабере који ће то бити од понуђених. Прикључци често проширују основно сучеље програма (ради управљања додатном функционалношћу), док ови други никад не проширују сучеље (пошто су део основне функционалности). Пример би био програм за сакупљање и претраживање неког посебног типа података (нпр. библиографија, преводилачка меморија, музичка збирка), где корисник бира софтвер базе података који ће програм у позадини користити за складиштење сакупљених података.
Пошто овакав динамички учитљив додатак није видљив кориснику, а метафорички се може рећи да допуњује посматрани програм „са друге стране“ у односу на прочеље, један предлог за његов назив је ‘зачеље’. Опет, како је намене сасвим различите од прочеља и сучеља, не видим неку корист од тога да му назив буде и творбено повезан са овима. Други предлог је зато, просто, ‘позадина’ (чини ми се да се не може наћи у истом контексту и сукобити са сликовним позадинама — површи°, странице, и сл.)
У уто, 10. 03 2009. у 17:59 +0100, Часлав Илић пише:
> ... метафорички се може рећи да допуњује посматрани програм „са друге > стране“...
> ... један предлог за његов назив је ‘зачеље’. Опет, како је намене > сасвим различите од прочеља и сучеља, не видим неку корист од тога > да...
Ја бих ипак задржао парњак прочеље/зачеље због аргументације коју си сам навео, а и зарад лакшег повезивања са паром frontend/backend када се са овим примерима сусретну напредне рачунарџије.
Goran Rakic wrote: > Ја бих ипак задржао парњак прочеље/зачеље због аргументације коју си сам > навео, а и зарад лакшег повезивања са паром frontend/backend када се са > овим примерима сусретну напредне рачунарџије.
Hmmmm.... Prvo, mislim da je "sučelje" užasan izraz, ali eto, odomaćio se (o, ironije). Ako bi me neko pitao da "interface" prevedem na srpski, rekao bih: sprega. Konkretno: "objektna sprega" i "naredbodavna sprega" (visual & commandline interface). Tada bi parnjaci bili "prednja/zadnja, glavna/sporedna sprega" za front-/backend.
> Од уобичајенијих појмова, корисник програмима управља путем сучеља° (рецимо > графичко или команднолинијско°),
Da li taj izraz treba da se svuda koristi? Pošto se insistira da su u pitanju "naredbe" a ne "komande"? Znači li to da imamo "komandnolinijki interfejs za davanje naredbi u tekstualnom obliku"? ili ćemo izbaciti taj izraz i govoriti "konzolnom sučelju za unos naredbi"?
> додавање функционалности путем прикључака° (што их зову још и ‘проширењима’ > или ‘додацима’). Међутим, постоје још два, нешто ређа и више техничка, али
Zašto insistiraš na tome da se programska proširenja nazivaju "priključci"? Meni je USB priključak, npr, odnosno nešto što ima veze sa hardverom. Mogu li add-ons, plugins itd. biti prosto: dodaci i proširenja, te da budu sinonimi?
> [: rmarw :] > [...] Ako bi me neko pitao da "interface" prevedem na srpski, rekao bih: > sprega. [...]
Ја бих пак рекао да се „спрега остварује путем сучеља̑“. Сучеље је сопствено својство објекта, а спрега међусобног деловања два објекта. Тако бих рецимо рекао „спрега човек-рачунар“ за /human-computer interaction (HCI)/.
> [: rmarw :] > Da li taj izraz [команднолинијско] treba da se svuda koristi? Pošto se > insistira da su u pitanju "naredbe" a ne "komande"? Znači li to da imamo > "komandnolinijki interfejs za davanje naredbi u tekstualnom obliku"? [...]
„Наредба стигла јутрос из команде“. Команда већ има то значење „места одакле стижу наредбе (наређења)“, а ‘линијско’ је додатак који указује да се ради о нечему за унос текста („наредбе које се издају у линији“). Могло би бити рецимо и „команднотекстуално“, али је ово прво краће, бар мени некако лакше иде преко језика, и увек сматрам да је (остало буди исто) у предности израз који се лакше идентификује са енглеским.
„Команднолинијско сучеље“ је тако довољна скраћеница од „командно[...] сучеље за издавање наредби у текстуалном облику“. Или, прво је израз, друго је кратка дефиниција израза.
> [...] ili ćemo izbaciti taj izraz i govoriti "konzolnom sučelju za unos > naredbi"?
Неки хоће да уједају кад се ‘конзола’ (па последично и придев ‘конзолно’) употреби „погрешно“ :) Да не улазимо сада у језичку оправданост ове квалификације, заиста постоји доследна техничка раздвојеност, ланац: конзола → терминал → шкољка (љуска) → сучеље.
Конзола је физички или виртуелни уређај преко кога се приступа оперативном систему. Физички, на пример, само тастатура и монитор и нешто ожичења да их повеже са рачунаром у подруму (посебно популарно у предмикрорачунарско време). Виртуелно, на пример, већина дистрибуција Линукса по подизању подразумевано даје неколико конзола кроз које се пребацује комбинацијом ктрл+алт+Фн, од којих је једна (обично она која се покаже кориснику) графичка, а остале текстуалне. Текстуалне конзоле дају приступ терминалу (пример: ДЕЦ ВТ102); терминал даје приступ текстуалним шкољкама (пример: Баш, Тцсх на униксима, ДОС-промпт, Пауершел на Виндоузу), које изводе команднолинијско сучеље. Графичке конзоле дају приступ графичком терминалу (пример: Икс на униксима, Кварц на МекОС-у), који даје приступ графичким шкољкама (пример: КДЕ, Гном), које изводе графичко сучеље. Под графичким шкољкама такође се могу наћи програми емулатори терминала (пример: Икс-терм, Гном терминал, КДЕ Конзола), који као и прави текстуални терминали, дају приступ текстуалним шкољкама; односно, приступ команднолинијском сучељу унутар графичког.
> [: rmarw :] > Zašto insistiraš na tome da se programska proširenja nazivaju > "priključci"? Meni je USB priključak, npr, odnosno nešto što ima veze sa > hardverom. Mogu li add-ons, plugins itd. biti prosto: dodaci i proširenja, > te da budu sinonimi?
Додаци могу бити разни: /plugin/, /extensions/, /color theme/, /skin/, итд. Ова подела често зависи од типа програма; рецимо, /plugin/ је једна од 15 категорија додатака који се нуде за Фајерфокс: https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/. Зато је потребно да /plugin/ има свој назив, који није ‘додатак’.
Што се речника тича, ‘прикључак’ може да означава и оно што се прикључује и оно преко чега се прикључује (ово друго је твој пример, УСБ прикључка?) Пошто се друго значење јавља само за хардвер, не може се помешати са првим значењем, софтверског прикључка. Контексти су врло оштро раздвојени.
Не сећам се неког другог предлога (а да није био ‘додатак’).
>> [: Часлав Илић :] >> [...] динамички учитљиви додаци којима програм изводи неку основну >> функционалност, тако да увек мора бити учитан тачно један овакав додатак >> [...] како је намене сасвим различите од прочеља и сучеља, не видим неку >> корист од тога да му назив буде и творбено повезан са овима. Други >> предлог је зато, просто, ‘позадина’ [...] > [: Goran Rakic :] > Ја бих ипак задржао парњак прочеље/зачеље због аргументације коју си сам > навео, а и зарад лакшег повезивања са паром frontend/backend када се са > овим примерима сусретну напредне рачунарџије.
Ово остаде недовољно расправљено. Хоћу сад ил' да мењам ил' да формализујем, и просто не могу да се натерам да променим ‘позадине’ у ‘зачеља’ по преводу…
У недостатку даљих предлога, да кажемо овако: *када* бисте бирали између ‘позадина’ и ‘зачеље’, шта бисте изабрали? (Уз претпоставку да су већ изабрани сучеље и прочеље.)
On Nov 8, 7:04 pm, Часлав Илић <caslav.i...@gmx.net> wrote:
> >> [: Часлав Илић :] > >> [...] > У недостатку даљих предлога, да кажемо овако: *када* бисте бирали између > 'позадина' и 'зачеље', шта бисте изабрали? (Уз претпоставку да су већ > изабрани сучеље и прочеље.) > [...]
Позадина је израз који се је одавно одомаћио у рачунарским речницима "! диљем" Србије, и углавном у умовима корисника представља слику која стоји у позадини нечега. Ако иоле мислимо на доследност наших превода, и ако пратимо примере досадашњих превода, логично би било да усвојимо зачеље.
> Позадина је израз који се је одавно одомаћио у рачунарским речницима "! > диљем" Србије, и углавном у умовима корисника представља слику која > стоји у позадини нечега.
Да ли можеш да покажеш неки извор који говори у прилог овим тврдњама?
> Позадина је израз који се је одавно одомаћио у рачунарским > речницима "! > диљем" Србије, и углавном у умовима корисника представља слику која > стоји у позадини нечега.
> Да ли можеш да покажеш неки извор који говори у прилог овим тврдњама?
