Hvala svima + jedna nova knjiga o kojoj smo vec pricali
18 views
Skip to first unread message
AG
Apr 10, 2009, 6:24:09 AM4/10/09
to blo...@googlegroups.com
U ovom biltenu:
1. Hvala svima u ime Bataljona i u moje licno
2. Izasao Zerzan
3. Odjavna shpica
Cao narode,
Hvala svima na podrsci i razumevanju tokom posete Pohorskog bataljona! Njihova avantura se srecno okoncala, a Bataljon je u utorak kasno uvece stigao u bazu Kopar. Posebno se zahvaljujem Savi i ekipi iz Novog Sada, koji su nam tamo na ledini na kojoj se nekada nalazila Zuta kuca priredili zaista gala docek. To me je dirnulo ko nista, a o Brecelju da vam ne pricam. Bio je i Sasha Kisha, koji je Bataljonu poklonio desetak komada "Arheologije nasilja" od Pjera Klastra i s Markom razmenio masu utisaka o Novom Sadu nekad i sad. Ali, sta tek reci za docek u ZMUCU, od domacina Denica do svih koji su dosli? Nikad vise sveta (makar u jednom poduzem trenutku), nikad bolji prijem, koliko sam ja stigao da primetim i osetim. Neka ne zamere svi ostali koje ne spominjem pojedinacno, ali moram da izdvojim i nase domacine, moje komsije, Marinu, Renu i Vladana, zahvaljujuci kojima je Bataljon bio smesten na potezu od par blokova, umesto da bude rastrkan po celom gradu.
Misija je uspela: cilj, kao i uvek, nije bila neka autorska/ licna promocija, nego povezivanje ljudi. I tu se zaista mnogo toga desilo. Nadam se da ce takvih prilika biti vise. Sada smo svi vec na svojim redovnim polozajima, zivot koji nismo trazili tece dalje, borba za onaj koji bi nam vise pasovao nastavlja se, ali vec mi nedostaju Bataljon i cela ta frka. (A frka vam je s Breceljem zagarantovana.)
Bataljon, naravno, ne miruje. Nastavak, koji mozete pratiti iz dana u dan, imate ovde:
http://www.dodogovor.org/lahki/
NEKA SUMRAK POCNE
Znaci, izasao je onaj Zerzan koga sam jos pocetkom indijanskog leta 2008. preveo za Branka Kukica (Gradac), ali sada u ulozi jednog od urednika Sluzbenog glasnika: zbirka eseja iz 2008, "Sumrak masina".
Juce prepodne bila je i neka mala promocija ili pres konferencija u onoj njihovoj knjizari na uglu Narodnog fronta i Kneza Milosa. Sve vrlo konvencionalno, mada ne tako ustogljeno kao sto sam ocekivao. U stvari, posto je taj svet navikao na takve situacije, najustogljeniji sam bio ja, a onda mozda Branko, za koga takodje cenim da nije ljubitelj komunikacije s generalno nezainteresovanim profesionalnim izvestacima (izuzecima, od kojih neke znam i koje sam tamo sreo, svaka cast). Inace, nije bila predstavljena samo ova knjiga, vec cela Brankova edicija, "Mala pescana knjiga", u kojoj se pojavilo jos par naslova; ova knjiga zapravo nije ni bila najvaljena, nego je u program ubacena naknadno, odmah po izlasku iz stamparije.
O samoj knjizi necu mnogo pricati, osim sto mogu da primetim da je zaista dobro uradjena. To su onaj "francuski" format i stil, takvi da vam se knjiga prosto lepi za ruku. Odlicno je i prelomljena, a tu je i onaj fini, zuckasti papir. Primecujem i da kosta i to poprilicno, oko 750 din, sto je, naravno, odluka izdavaca (Branko Kukic, kao jedan od urednika SG, za razliku od svoje pozicije jedinog urednika za Gradac, na to nema nikakav uticaj). To je ta nova situacija o kojom sam pisao ranije. Posle onog urednicko-prevodilackog posla za Gradac, oko zbirke tekstova SI, trebalo je da nastavim saradnju s Brankom, ali samo kao prevodilac. U toj ulozi obicno niste u poziciji da birate. Ali, ovde sam mogao - sto zaista retko biva. To se onda i nastavilo, s jos par naslova koji ce se tokom ove godine pojaviti za Gradac - s tim sto je pocelo sa ovim za SG. Meni je bilo malo tesko da spojim Zerzana i SG, zbog samog naziva ovog drugog, ali saradanja s celim Brankovim timom bila je zaista sjajna. Firma ko firma, pa jos mastodont od izdavaca (sto sigurno nije prednost, u masi prakticnih detalja), ali iza svega stoje neki ljudi, s kojima mozete imati i srece; mozda oni nisu imali srece sa mnom, jer sam ja shizeo zbog nekih detalja, ali i to se brzo resilo. Naravno, kada ste samo prevodilac, knjige ne mozete pravite kako hocete, odnosno da ih punite svim onim porukama i sadrzajima kao sto je s naslovima iz Porodicne biblioteke postalo uobicajeno. Zato ostajemo otvoreni za ovakve situacije, ali i nastavljamo po svome. Nema tu nikakvog preklapanja ili potiranja. Dobro je da je jos neko pokazao interesovanje za ono sto inace ganjamo. Nadam se da ce toga biti jos. Neki tiraz ce se zavrteti preko kanala i u pravcu koji inace ne pokrivamo i knjiga ce doci do nekih ljudi. Videcemo sta ce onda biti. A anarhija/ blok 45 pichi dalje.
O knjizi sam vec pricao, u par navrata, a nekoliko eseja je citano i preko Treceg programa Radio Beograda ili bilo distribuirano preko ove liste. Zato sada sledi samo mali pregled situacije.
U arhivi liste blok 45 nalaze se sledeći tekstovi iz ove zbirke, u okviru poruka u kojima su izneta jos neka zapazanja:
Suvise cudesno za reci (attachment)
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/a5863d3f83af0264
Tisina (attachment)
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/1e338eab89c02308
Proterana prisutnost (rubrika "Prateći fajlovi“, fajl: Zerzan_Proterana_prisutnost_2006.rtf)
http://blok45.googlegroups.com
O americkom izdanju, cije je korice uradio bata Nesha, bilo je reci i u poruci "Svet je nasa ostriga":
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/bf3eedb60a585b26
Ovde ponavljam odlomak iz pogovora, zbog stavova koji neke ljude ocigledno i dalje zbunjuju, iako su prosti ko pasulj, a u attachmentu imate to isto u celini, sadrzaj i Zerzanov predgovor.
Iz pogovora, "Neka sumrak pocne":
(...) Od pre nekog vremena, zahvaljujuci doprinosima s najrazlicitijih strana – na neke od njih nas ovde podseca i Zerzan – povucena je nova linija sukoba i prepoznavanja. S jedne strane, tu su svi oni koji zivot vide kao funkciju proizvodnje i akumulacije moci. Neki levicari i anarhisti – makar neki, u cije najbolje namere ne treba sumnjati – jos ne mogu da se nacude u kakvom su se drustvu nasli; oni su samo sledili svoju "humanisticku" viziju progresa i veru u "oslobadjajuci potencijal tehnologije", a zavrsili u istom horu s najvecim apologetama dominacije i izrabljivanja. Neki sada pocinju da sumnjaju. Ali, nije bilo tako tesko shvatiti da masovno drustvo, sa svojim ogromnim zahtevima i ekstremno slozenim sistemima, prosto ne trpi nedespotske i nedestruktivne ishode. Ipak, mnogi i dalje, bez trunke sumnje i s jos manje argumenata, tvrde da se odgovor nalazi u kontinuitetu s vladajucim trendom i da se ta nit ne sme prekidati. Tamo negde, u daljini, na kraju tehnoloske duge, sigurno nas ocekuje srecno razresenje svih danasnjih nevolja i dilema; potrebno je jos samo malo strpljenja, jos samo jedna zrtva (mozda krvavija od svih dosadasnjih?). Naspram takvih ocekivanja i fantazama okupljaju se oni koji smatraju da zivot nikako ne bi smeo biti potcinjen tako surovim i zahtevnim propozicijama. Razlozi za celu tu groznicavu aktivnost i nasilje vise nikome nisu jasni, niti je ikome, makar na toj strani, na kraj pameti da trazi ugao iz kojeg bi se oni mogli opravdati. Pokazalo se da je ono u cemu smo navikli da vidimo oslonac i garanciju buducnosti zapravo klopka. Ima li izlaza? Da li ga neko jos uvek trazi? Sta nas sve sprecava, ko sve pokusava da nas umiri ili obeshrabri?
Dijalog o svemu tome tek pocinje. Ovu knjizicu treba shvatiti kao jos jedan signal u tom pravcu. Ako vam neka njena objasnjenja ili tvrdnje budu delovali preterano, razmislite jos jednom; ali, cak i ako su neki odgovori pogresni, oni opet nepogresivo ukazuju na probleme koji se vise ne mogu zaobilaziti, relativizovati ili prikazivati kao trijumf. (...)
Ili, kao sto otprilike rece Klod Karnu, u citatu koji navodi Zerzan, neka bitna, spasonosna promena moze se artikulisati i razviti "SAMO NASUPROT progresu". To sto nazivamo "progresom" je samo drugo ime za spregu nasilja i najapsurdnijih mogucih ciljeva s kojima je neka kultura ikada poistovetila svrhu i svakodnevni sadrzaj ljudskog zivota. Taj apsurd treba odbaciti. Sigurno ga ne treba produzavati. Svako ko i dalje insistira na njemu, s ma kojih pozicija, pod ma kojim izgovorom, je kapo. Ako mu je bas toliko stalo do "napretka", do novih tona celika i PC-jeva po glavi stanovnika, do "radnog mesta" i uloge "radnik", neka se slobodno sahrani u njima, ali neka ne produzava uslove koji i nas drze izlozenim ovoj uceni i pritiscima. To su otprilike pozicije s kojih smo i usli u ovu komunikaciju, a tako cemo je i nastaviti. Posto nemam nikakav uticaj na dalju sudbinu ove knjige, zivo me zanima do koga ce ta poruka jos dopreti i kako ce biti primljena. Nadam se i nekim srecnijim ishodima od onih koje su nam do sada priredjivali svi ti levicarski kapoi i nesudjeni radnici-akcionari, koji se protiv kapitalizma bore potpuno slepi za najveca i najociglednija uporista kapitala - masovnu proizvodnju, "zaposlenost", ulogu "radnik", specijalizaciju, tehnoloski kompleks - i koji se polomise da, pod raznim alternativnim nazivima, ozive kapitalizam cak i tamo gde je doziveo krah ili poceo da se gasi (Agrentina, Brazil ili ma koji lokalni slucaj zamiranja kapitalisticke cirkulacije, sto bi valjda trebalo da bude i neka shansa, a ne samo nevolja). Velika i mozda kljucna tema ovog cudnog rata, u kojem su, za sada, skoro svi na istoj strani. O tome cemo sigurno jos pricati.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
1. Hvala svima u ime Bataljona i u moje licno
2. Izasao Zerzan
3. Odjavna shpica
Cao narode,
Hvala svima na podrsci i razumevanju tokom posete Pohorskog bataljona! Njihova avantura se srecno okoncala, a Bataljon je u utorak kasno uvece stigao u bazu Kopar. Posebno se zahvaljujem Savi i ekipi iz Novog Sada, koji su nam tamo na ledini na kojoj se nekada nalazila Zuta kuca priredili zaista gala docek. To me je dirnulo ko nista, a o Brecelju da vam ne pricam. Bio je i Sasha Kisha, koji je Bataljonu poklonio desetak komada "Arheologije nasilja" od Pjera Klastra i s Markom razmenio masu utisaka o Novom Sadu nekad i sad. Ali, sta tek reci za docek u ZMUCU, od domacina Denica do svih koji su dosli? Nikad vise sveta (makar u jednom poduzem trenutku), nikad bolji prijem, koliko sam ja stigao da primetim i osetim. Neka ne zamere svi ostali koje ne spominjem pojedinacno, ali moram da izdvojim i nase domacine, moje komsije, Marinu, Renu i Vladana, zahvaljujuci kojima je Bataljon bio smesten na potezu od par blokova, umesto da bude rastrkan po celom gradu.
Misija je uspela: cilj, kao i uvek, nije bila neka autorska/ licna promocija, nego povezivanje ljudi. I tu se zaista mnogo toga desilo. Nadam se da ce takvih prilika biti vise. Sada smo svi vec na svojim redovnim polozajima, zivot koji nismo trazili tece dalje, borba za onaj koji bi nam vise pasovao nastavlja se, ali vec mi nedostaju Bataljon i cela ta frka. (A frka vam je s Breceljem zagarantovana.)
Bataljon, naravno, ne miruje. Nastavak, koji mozete pratiti iz dana u dan, imate ovde:
http://www.dodogovor.org/lahki/
NEKA SUMRAK POCNE
Znaci, izasao je onaj Zerzan koga sam jos pocetkom indijanskog leta 2008. preveo za Branka Kukica (Gradac), ali sada u ulozi jednog od urednika Sluzbenog glasnika: zbirka eseja iz 2008, "Sumrak masina".
Juce prepodne bila je i neka mala promocija ili pres konferencija u onoj njihovoj knjizari na uglu Narodnog fronta i Kneza Milosa. Sve vrlo konvencionalno, mada ne tako ustogljeno kao sto sam ocekivao. U stvari, posto je taj svet navikao na takve situacije, najustogljeniji sam bio ja, a onda mozda Branko, za koga takodje cenim da nije ljubitelj komunikacije s generalno nezainteresovanim profesionalnim izvestacima (izuzecima, od kojih neke znam i koje sam tamo sreo, svaka cast). Inace, nije bila predstavljena samo ova knjiga, vec cela Brankova edicija, "Mala pescana knjiga", u kojoj se pojavilo jos par naslova; ova knjiga zapravo nije ni bila najvaljena, nego je u program ubacena naknadno, odmah po izlasku iz stamparije.
O samoj knjizi necu mnogo pricati, osim sto mogu da primetim da je zaista dobro uradjena. To su onaj "francuski" format i stil, takvi da vam se knjiga prosto lepi za ruku. Odlicno je i prelomljena, a tu je i onaj fini, zuckasti papir. Primecujem i da kosta i to poprilicno, oko 750 din, sto je, naravno, odluka izdavaca (Branko Kukic, kao jedan od urednika SG, za razliku od svoje pozicije jedinog urednika za Gradac, na to nema nikakav uticaj). To je ta nova situacija o kojom sam pisao ranije. Posle onog urednicko-prevodilackog posla za Gradac, oko zbirke tekstova SI, trebalo je da nastavim saradnju s Brankom, ali samo kao prevodilac. U toj ulozi obicno niste u poziciji da birate. Ali, ovde sam mogao - sto zaista retko biva. To se onda i nastavilo, s jos par naslova koji ce se tokom ove godine pojaviti za Gradac - s tim sto je pocelo sa ovim za SG. Meni je bilo malo tesko da spojim Zerzana i SG, zbog samog naziva ovog drugog, ali saradanja s celim Brankovim timom bila je zaista sjajna. Firma ko firma, pa jos mastodont od izdavaca (sto sigurno nije prednost, u masi prakticnih detalja), ali iza svega stoje neki ljudi, s kojima mozete imati i srece; mozda oni nisu imali srece sa mnom, jer sam ja shizeo zbog nekih detalja, ali i to se brzo resilo. Naravno, kada ste samo prevodilac, knjige ne mozete pravite kako hocete, odnosno da ih punite svim onim porukama i sadrzajima kao sto je s naslovima iz Porodicne biblioteke postalo uobicajeno. Zato ostajemo otvoreni za ovakve situacije, ali i nastavljamo po svome. Nema tu nikakvog preklapanja ili potiranja. Dobro je da je jos neko pokazao interesovanje za ono sto inace ganjamo. Nadam se da ce toga biti jos. Neki tiraz ce se zavrteti preko kanala i u pravcu koji inace ne pokrivamo i knjiga ce doci do nekih ljudi. Videcemo sta ce onda biti. A anarhija/ blok 45 pichi dalje.
O knjizi sam vec pricao, u par navrata, a nekoliko eseja je citano i preko Treceg programa Radio Beograda ili bilo distribuirano preko ove liste. Zato sada sledi samo mali pregled situacije.
U arhivi liste blok 45 nalaze se sledeći tekstovi iz ove zbirke, u okviru poruka u kojima su izneta jos neka zapazanja:
Suvise cudesno za reci (attachment)
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/a5863d3f83af0264
Tisina (attachment)
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/1e338eab89c02308
Proterana prisutnost (rubrika "Prateći fajlovi“, fajl: Zerzan_Proterana_prisutnost_2006.rtf)
http://blok45.googlegroups.com
O americkom izdanju, cije je korice uradio bata Nesha, bilo je reci i u poruci "Svet je nasa ostriga":
http://groups.google.com/group/blok45/browse_thread/thread/bf3eedb60a585b26
Ovde ponavljam odlomak iz pogovora, zbog stavova koji neke ljude ocigledno i dalje zbunjuju, iako su prosti ko pasulj, a u attachmentu imate to isto u celini, sadrzaj i Zerzanov predgovor.
Iz pogovora, "Neka sumrak pocne":
(...) Od pre nekog vremena, zahvaljujuci doprinosima s najrazlicitijih strana – na neke od njih nas ovde podseca i Zerzan – povucena je nova linija sukoba i prepoznavanja. S jedne strane, tu su svi oni koji zivot vide kao funkciju proizvodnje i akumulacije moci. Neki levicari i anarhisti – makar neki, u cije najbolje namere ne treba sumnjati – jos ne mogu da se nacude u kakvom su se drustvu nasli; oni su samo sledili svoju "humanisticku" viziju progresa i veru u "oslobadjajuci potencijal tehnologije", a zavrsili u istom horu s najvecim apologetama dominacije i izrabljivanja. Neki sada pocinju da sumnjaju. Ali, nije bilo tako tesko shvatiti da masovno drustvo, sa svojim ogromnim zahtevima i ekstremno slozenim sistemima, prosto ne trpi nedespotske i nedestruktivne ishode. Ipak, mnogi i dalje, bez trunke sumnje i s jos manje argumenata, tvrde da se odgovor nalazi u kontinuitetu s vladajucim trendom i da se ta nit ne sme prekidati. Tamo negde, u daljini, na kraju tehnoloske duge, sigurno nas ocekuje srecno razresenje svih danasnjih nevolja i dilema; potrebno je jos samo malo strpljenja, jos samo jedna zrtva (mozda krvavija od svih dosadasnjih?). Naspram takvih ocekivanja i fantazama okupljaju se oni koji smatraju da zivot nikako ne bi smeo biti potcinjen tako surovim i zahtevnim propozicijama. Razlozi za celu tu groznicavu aktivnost i nasilje vise nikome nisu jasni, niti je ikome, makar na toj strani, na kraj pameti da trazi ugao iz kojeg bi se oni mogli opravdati. Pokazalo se da je ono u cemu smo navikli da vidimo oslonac i garanciju buducnosti zapravo klopka. Ima li izlaza? Da li ga neko jos uvek trazi? Sta nas sve sprecava, ko sve pokusava da nas umiri ili obeshrabri?
Dijalog o svemu tome tek pocinje. Ovu knjizicu treba shvatiti kao jos jedan signal u tom pravcu. Ako vam neka njena objasnjenja ili tvrdnje budu delovali preterano, razmislite jos jednom; ali, cak i ako su neki odgovori pogresni, oni opet nepogresivo ukazuju na probleme koji se vise ne mogu zaobilaziti, relativizovati ili prikazivati kao trijumf. (...)
Ili, kao sto otprilike rece Klod Karnu, u citatu koji navodi Zerzan, neka bitna, spasonosna promena moze se artikulisati i razviti "SAMO NASUPROT progresu". To sto nazivamo "progresom" je samo drugo ime za spregu nasilja i najapsurdnijih mogucih ciljeva s kojima je neka kultura ikada poistovetila svrhu i svakodnevni sadrzaj ljudskog zivota. Taj apsurd treba odbaciti. Sigurno ga ne treba produzavati. Svako ko i dalje insistira na njemu, s ma kojih pozicija, pod ma kojim izgovorom, je kapo. Ako mu je bas toliko stalo do "napretka", do novih tona celika i PC-jeva po glavi stanovnika, do "radnog mesta" i uloge "radnik", neka se slobodno sahrani u njima, ali neka ne produzava uslove koji i nas drze izlozenim ovoj uceni i pritiscima. To su otprilike pozicije s kojih smo i usli u ovu komunikaciju, a tako cemo je i nastaviti. Posto nemam nikakav uticaj na dalju sudbinu ove knjige, zivo me zanima do koga ce ta poruka jos dopreti i kako ce biti primljena. Nadam se i nekim srecnijim ishodima od onih koje su nam do sada priredjivali svi ti levicarski kapoi i nesudjeni radnici-akcionari, koji se protiv kapitalizma bore potpuno slepi za najveca i najociglednija uporista kapitala - masovnu proizvodnju, "zaposlenost", ulogu "radnik", specijalizaciju, tehnoloski kompleks - i koji se polomise da, pod raznim alternativnim nazivima, ozive kapitalizam cak i tamo gde je doziveo krah ili poceo da se gasi (Agrentina, Brazil ili ma koji lokalni slucaj zamiranja kapitalisticke cirkulacije, sto bi valjda trebalo da bude i neka shansa, a ne samo nevolja). Velika i mozda kljucna tema ovog cudnog rata, u kojem su, za sada, skoro svi na istoj strani. O tome cemo sigurno jos pricati.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages