Ivan Illich (2): Izbor tekstova

[AG]

U ovom biltenu:

1. Ivan Illich, nastavak: "Rad u senci", odlomak iz "Istorije potreba", "Potrebe" i "Pax oeconomica"
2. Odjavna spica


Cao narode,

Samo mali dodatak onom prevodu iz prosle poruke. Sve mozete preuzeti iz arhive liste (rubrika "Prateci fajlovi"), s tim sto su sada svi Illichevi tekstovi grupisani u fajl Ivan_Illich_Izbor_tekstova (zip, 43 A4 str), ukljucujuci i "Energetsku krizu". To je zato sto i dalje nemamo sajt, pa se s tom arhivom dovijamo kako znamo i umemo.

To su neke od stvari koje su kumovale anarhiji/ blok 45 i Porodicnoj biblioteci. Ali, to su i neki od glavnih uzroka nesporazuma sa sada vec nekoliko generacija "aktivista" (stalno sam u iskusenju da to stavljam pod znake navode, jer im bas nista ne verujem - dok se ne dokaze suprotno), koji su takvu literaturu preskocili ili im je bila nedostupna.

Sada i to polako cinimo dostupnim - pored iIllicha, tu su i neki frankfurtovci, Mamford, dada, nadrealizam, nesto antropologije, itd. Nesto ce stici i u obliku premijernih prevoda, u okviru Porodicne biblioteke. Uglavnom nesto starija, "modernisticka" kritika, cesto epskih razmera i zapanjujuce erudicije - iz epohe koja je prethodila ovom opstem kretanju ka POST-necemu (ili nicemu, ako cemo pravo).

Kajin i Eugenov prevod Illichevog teksta "Energetska kriza" zatekao me je usred biranja i skeniranja tih tekstova koji dodatno podupiru sve ono sto smo do sada ganjali ili i dalje sluze kao kljucne refrence (Mamford, na primer). Ranije sam, u raznim svadjama ili nesto prijatnijim susretima sa aktivistima uglavnom shizeo na njih sto nista od svega toga nisu citali; prosto nisam mogao da verujem da je sve ono sto je izmedju nas bilo predmet spora - ono sto su pricali Blek, Perlman, Zerzan, Kamat i ostali - za njih bila bas tolika novost. Ipak su to bili neki studenti, oni koji kao nesto citaju, vide ili makar osecaju neke probleme, itd. Tada mi taj "aktivisticki" fenomen i njegova motivacija jos nisu bili dovoljno jasni. Ali, shvatio sam i da su te stvari, koje su kod nas bile sporadicno ili cak obilato prevodjenje, cesto nedostupne. Biblioteke su opeljesene, a neke od tih knjiga kod preprodavaca ("antikvara") dostizu astronomske cene. Kako i gde se to uopste moglo naci? Zato mislim da makar nesto od toga treba ponovo uciniti dostupnim, stamapano ili samo onlajn, kako vec bude moguce. I tu nailazimo na prepreke, na "autorska" i druga vlasnicka prava, ali do daljeg se ponasamo kao da to ne postoji. A verovatno i posle.

U nastavku poruke slede odlomci iz tih nekoliko Illichevih tekstova. Obratite paznju na taj vez, mislim da vredi. Teme su "rad", "potrebe", "oskudica", "proizvodnja", "razvoj", '"ekonomija", sve ono sto su nas ucili da gutamo zdravo za gotovo.

Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao

a.

Ivan Illich: iz teksta RAD U SENCI (1980, prevod: G. Ernjakovic)

(…) Kao teolog znam da je mrznja smrtonosna, nezavisno od pakla. Govoricu stoga o paklenoj mrznji koja lezi u osnovi industrijskog sistema.

Da bih govorio o ovoj tabuisanoj podeli rada, izabrao sam kao svoju temu senku ekonomije, posebno deo rada pod senkom. Pod radom u senci ne podrazumevam ni slabo placeni rad, niti nezaposlenost; pod radom u senci podrazumevam novovekovnu neplacenu dopunu najamnog rada. Toga ranije, prosto, nije bilo.

Godine 1777. Akademija u Shalonu na Marni raspisala je nagradni konkurs u vezi s pitanjem kako bi se prosjacenjem, koje je sve vise uzimalo maha, moglo ovladati tako da bude na korist kruni, a ipak i u interesu siromasnih. Nagrada je dodeljena jednom eseju cije su uvodne recenice sadrzale ovu tezu: "Vekovima se tragalo za kamenom mudrosti. Mi smo ga pronasli. To je rad. Najamni rad je izvor bogacenja za siromasne."

Ljudi koji su to tada pisali nisu, naravno, sami nikada ziveli od rada svojih ruku – bili su to svestenici ili humanisti, dakle, pripadnici vrlo visokog prosjackog sloja. Svom sopstvenom duhovnom radu oni nikada ne bi pripisali tako cudesnu preobrazajnu moc… Ali i za gospodu iz shalonske Akademije, kao i za one koji danas pisu o najamnom radu, vaze reci: ko pise o radu, o njegovoj vrednosti, njegovom dostojanstvu, o radu "kao izvoru radosti" – pise uvek o radu koji obavlja neko drugi.

Nagradjeni sastav iz 1777. godine znacajan je i po tome sto dokazuje da se politika prinudjivanja siromasnih na rad, jos i tako pozno, u Francuskoj shvatala kao nesto novo. Do sredine XVIII veka osnovni princip organizacije francuskih domova za sirotinju bio je srednjovekovno-hriscansko shvatanje da je obavezni rad kazna za greh ili zlocin.

U protestantskoj Evropi i u nekim gradovima severne Italije, koji su rano bili industrijalizovani, ovo shvatanje je vec sto godina ranije bilo napusteno. To jasno pokazuju pionirske metode holandskih sirotinjskih domova. Oni su bili lecilista za isterivanje lenjosti, kao i za formiranje disciplinovane volje za rad. Njihova namena je bila da od prosjaka, sirocadi i bludnica nacine upotrebljive i produktivne radnike. Radni domovi ove vrste bili su direktna suprotnost srednjovekovnih manastirskih konacista: to nisu vise azili vec mesta za prevaspitavanje onih koje je policija tamo uputila. Decenijama je glavni zadatak one novouspostavljene naoruzane birokratije, koja je kasnije nazvana policijom, bilo hvatanje prosjaka i njihovo smestanje u ovakve ustanove. Nekoliko dana gladovanja i brizljivo odmerena dnevna porcija batina bili su prethodna priprema za obradu novopridoslih. Zatim je sledilo navikavanje na okretanje dolapa ili na turpijanje, vezenje, kukicanje ili predenje za zene, u principu sve dotle dok od prosjaka ne postane radnik. U amsterdamskom sirotinjskom domu bio je predvidjen cak i intenzivni tretman. Da bi se izlecili i najokoreliji neradnici, oni su bacani u jamu u kojoj je nivo vode stalno rastao, pa su se davljenja mogli spasiti samo ispumpavanjem vode od jutra do mraka. Po postavljenom cilju i kucnom redu, mada ne i po sadrzaju rada, ovi radni domovi su zaceci obaveznih skola. (...)


Iz NACRTA ZA ISTORIJU POTREBA (1978, prevod: AG)

(...) novo, mutirano siromastvo nastavlja da se siri. Specificno moderna nesposobnost da se licni potencijali, zajednicki zivot i ekoloski uslovi koriste na autonoman nacin, obelezava svaki aspekt zivota, u kojem je profesionalno oblikovana roba uspela da zameni kulturno oblikovanu upotrebnu vrednost. Tako je unistena skoro svaka mogucnost da se neko licno ili drustveno zadovoljstvo oseti van trzista.

Gde god se nad nama nadvija senka ekonomskog rasta, postajemo beskorisni osim ako nismo zaposleni ili ukljuceni u potrosnju. Pokusaj da se izgradi kuca ili namesti iscasen zglob, mimo kontrole ovlascenog strucnjaka, tretira se kao anarhisticka zavera. Izgubili smo predstavu o svojim resursima, kontrolu nad ekoloskim uslovima koji te resurse cine primenljivim, samopouzdanje potrebno da bi izasli na kraj sa izazovima koji dolaze spolja i sa strepnjom koja dolazi iznutra.

U naprednom, industrijskom drustvu modernizacija siromastva znaci da ljudi postaju nemocni da se sami uvere u bilo sta ukoliko to nije zvanicno potvrdjeno od strane ovlascenog profesionalca, bio on televizijski meteorolog ili edukator; organska nelagodnost postaje nepodnosljiva pretnja ako se ne medikalizuje, to jest pretvori u zavisnost od terapeuta; stare komsije i prijatelji se gube, ako nema vozila koja ce premostiti udaljenost (koja je i nastala sa pojavom vozila i saobracaja). Ukratko, najveci deo vremena provodimo bez dodira sa svojim svetom, bez ikakve predstave o onima za koje radimo, u potpunom neskladu sa onim sto osecamo. (...)


POTREBE (1990, prevod: Ljubica Stankovic)

(...) Jos pre dvadeset godina je uoceno da su posledice obozavanja rasta "protivne namerama". Magazin Time ih danas objavljuje u apokalipticnim pricama za naslovnu stranu. Niko ne zna kako ziveti s tim novim, zastrasujucim jahacima apokalipse, kojih ima znatno vise nego cetiri — izmenjena klima, genetska iscrpljenost, zagadjenje, slom razlicitih imuniteta, podizanje nivoa mora i milioni izbeglih. Cak i kada se pokrenu ta pitanja, nadjemo se u nemogucoj nedoumici, da li da pribegnemo panici ili cinizmu. Ali mnogo gori od opstajanja sa ovim promenama zivotne sredine je uzas zivljenja s potrebama na koje smo navikli, koje je ustanovilo razdoblje cetvorodecenijskog razvoja. Potrebe koje je ples na kisi razvoja potpalio nisu samo opravdanja za pustosenje i trovanje zemlje; one su delovale i na dubljem nivou. One su preobrazile ljudsku prirodu. Preoblikovale su um i razum homo sapiensa u um i razum homo miserabilisa. "Osnovne potrebe" su mozda najpodmuklije zavestanje razvoja. (...)

(Tekst je suvise vazan da bi se dalje predstavljao u odlomcima.)


PAX OECONOMICA (1980, prevod: G. Ernjakovic)

(...) Od osnivanja UN, mir se sve tesnje vezivao s "razvojem". Ta veza je pre toga bila nezamisliva. Koliko je ona nova, to ljudi ispod cetrdesete ne mogu razumeti. Drukcije je s onima koji su 10. januara 1949. vec bili odrasli; bio je to dan kada je predsednik Truman objavio svoj program u cetiri tacke. Toga dana je vecina nas prvi put cula rec "razvoj" u njenom danasnjem znacenju. Do tada smo govorili o razvoju kada smo na umu imali zivotinjske vrste ili nekretnine ili poteze na sahovskoj tabli. Tek od tada razvoj se moze odnositi na ljude, nacije i ekonomsku strategiju.

(...) Obicni mir je stitio konkretne zajednice kojima je stalno pretila propast. Novi mir je tezio jednom apstraktnom idealu. On je skrojen po meri homo oeconomicusa, univerzalnog coveka koji je od prirode stvoren za to da svoj zivot odrzava potrosnjom robe koju je proizveo neko drugi, na nekom drugom mestu. Kao sto je pax populi stitio zajednicu, pax oeconomica stiti proizvodnju. Pax oeconomica znaci rat protiv obicaja, protiv zajednice i "kucne zadruge".

Prvo, pax oeconomica stiti premisu da su ljudi nemocni i nezreli. Time ovlascuje jednu novu ekitu da opstanak gradjana ucini zavisnim od pristupa vaspitanju, lecenju, od zastite policije, stana i supermarketa. Pax oeconomica etiketira supsistencijalni zivot kao "neproduktivan", a autonomnog coveka kao "nerazvijenog". On okrece svoju silu protiv svih lokalnih obicaja koji se opiru uvlacenju u "igru nistica" kojom upravljaju eksperti.

Drugo, pax oeconomica favorizuje silu okrenutu protiv sredine, ali i izrabljivanje. Novi mir garantuje proizvodjacu robe pristup prirodnoj i ljudskoj sredini koju on moze da iskoriscava kao resurs u sluzbi proizvodnje i da zaposedne kao prostor za plasman robe. On vodi rat protiv zemljisne zajednice. Narodni mir stiti zajednicku prirodnu i ljudsku sredinu. On obezbedjuje pristup siromasnog pasnjacima i sumama, garantuje zajednici slobodu reke, udovici ostavlja pravo pabircenja, hodocasnicima pravo sklonista, prosjacima pravo na milostinju. On stavlja okolni svet u sluzbu slabih. Pax oeconomica prepusta okolni svet proizvodjacu, drzavi, akcionarskom drustvu. On gura okolni svet u oskudicu, pa je onda podmiruje. To je ono sto je "razvoj" uvek znacio…


+ ENERGETSKA KRIZA (prevod: Kaja i Eugen, Zagreb, 2009)

Poruka od 06. II 2009: http://groups.google.com/group/blok45/t/d2c82d78517c2589


s a l j i  s t o  d a l j e

Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
 
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
 
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
 
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.

Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45

ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45

anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.