Nesto za plazu: 107 tekstova Situacionisticke internacionale
267 views
Skip to first unread message
AG
Jun 20, 2008, 3:28:11 PM6/20/08
to blo...@googlegroups.com
U ovom biltenu:
1. Casopis GRADAC, trobroj 164-165-166: Situacionisticka internacionala 1952-1972, izbor tekstova
2. SI Paket
3. Odjavna spica
"U drustvene borbe unecemo autenticnu zestinu. Revolucija se ne ostvaruje trazenjem 25.216 franaka mesecno. Za svoje zivote moramo se izboriti odmah - za zemaljski zivot, u kojem je sve jos uvek moguce." — LI, 1954.
"Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane osrednje prednosti svog polozaja. Ta pateticna iluzija o privilegijama direktno je povezana s vladajucom, burzoaskom idejom o sreci, koju pothranjuje ceo propagandni sistem. Tu je ukljuceno sve: od Marloove estetike do koka kole. Kriza te ideje o sreci mora biti podsticana u svim prilikama i svim mogucim sredstvima." — G. Debor, Uvod u kritiku urbane geografije, 1955.
"Prema neprijateljima se ponasamo kao prema neprijateljima, sto je prvi korak koji preporucujemo svim polaznicima ubrzanog kursa iz pravilnog nacina razmisljanja. Takodje se podrazumeva da bezuslovno podrzavamo sve vidove slobodnog ponasanja, sve ono sto burzoaski ili birokratski olosh naziva razvratom. Svakako bi bilo nezamislivo da asketizmom utiremo put revoluciji svakodnevnog života". — Upitnik, SI br. 9, 1964.
"Vlast zivi od kradje. Ona nista ne stvara, ona preuzima... Sve sto ne ubija vlast, biva ubijeno od vlasti." — All The King's Men, SI br. 8 1963; Zarobljene reci, Mustafa Kajati, SI br. 10 1966.
"U svakom slucaju, iz ovoga necemo izaci zivi." — Zan-Mishel Menzion, LI 1953.
Cao narode,
Molim za malo paznje. Ovog puta imam nesto extra.
Clanica Prvog beogradskog psihogeografskog udruzenja "Ivan Vladmirovich Cheglov" i nasa povremena dopisnica s terena, drugarica Blum, upravo mi je potvrdila da je novi tematski trobroj casopisa GRADAC, u celini posvecen Situacionistickoj internacionali, krenuo u distribuciju. Casopis je primecen slucajno, u prolazu, u jednoj knjizari u Takovskoj, negde oko 17.15h, sto znaci da se polako shiri.
Trobroj se zove prosto SITUACIONISTICKA INTERNACIONALA (u daljem tekstu SI) i donosi izbor od 107 originalnih tekstova letristicke, odnosno situacionisticke grupe, iz perioda 1952-1972. To je prvi put da se tako obiman izbor njihovih tekstova pojavljuje na nasem jeziku, pa eto razloga za veselje, ali za i novu borbenu mobilizaciju.
Evo osnovnih podataka (vise imate u pratecim fajlovima):
280 str.+ 8 str. sa ilustracijama, 24.5 x 18.5 cm, cirilica (tekstovi koje saljem kao ilustracije su na latinici)
Cena po knjizarama: 540 din (mislim da je ovo vrlo posteno, ako se imaju u vidu obim/ format casopisa i kakve su cene knjiga inace; sto se tice neortodoksne nabavke, dobro proverite teren, isplanirajte kretanje, uvezbajte pokrete, nije kao sto je nekad bilo)
Ideja: Branko Kukic, izdavacka kuca GRADAC, Cacak, http://www.gradac.org.yu, http://www.gradac.org.yu/kontakt.html
Prevod: Miodrag Markovic i Aleksa Golijanin
Trobroj priredio: Aleksa Golijanin
Cacak-Beograd, jun 2008.
Mozda ce neko na ovu vest reagovati sa izvesnom dosadom ili zasicenjem. Nesto slicno sam vec mogao da cujem, u nekim raspravama i reakcijama na samo pominjanje SI. "Ah, dajte nesto novo! Dokle vise ti situacionisti! Pa to je odavno prevazidjeno!" Iskreno, i meni je u jednom trenutku bilo dosta, samo iz drugih razloga; iako nikada necu zaboraviti zasto sam prevodio i objavljivao te tekstove (a ne mozemo reci da ih je u ovoj sredini bilo previse ili da smo se razbijali od debata na tu temu), zaista nisam planirao da se toliko bavim SI, makar u ovom zivotu. Ali, cinjenica je da i drugi ljudi u njima stalno otkrivaju nesto relevantno i da se za taj sadrzaj vezuju mnogo jace nego za tolike neo- i post- novatorije, u kojima zaista ne oskudevamo. Zasto je to tako? Mozda zato sto nam to s prevazilazenjem ne ide bas najbolje?
Takvi prigovori obicno stizu iz najpasivnije moguce perspektive, od konzumenata ideja, koji stalno ocekuju "nesto novo". Ali, kao sto rece Debor u jednom kasnijem tekstu, koji ne ulazi u period kojim se ovde bavimo, "onaj ko stalno iscekuje nesto novo nikada nece delovati." Drugo, situacionisti svakako nisu bili u pravu u nekim stvarima, ali to nije dovoljno da bi se nesto otpisalo kao "prevazidjeno". Nista nismo prevazisli. Kapitalizam je i dalje tu, imamo ga vise nego ikad, pri cemu nijedna prethodna generacija nije bila tako duboko uslovljena njegovim merilima i zahtevima. U odgovorima na tu situaciju, suvise cesto se vracamo na davno porazene i samoporazavajuce pristupe. Poslednjih decenija, gasi se cak i taj impuls: levica danas otvoreno prihvata kapitalizam kao jedini moguci zivotni okvir. Tamo gde protiv njega jos nesto gundja, opet prihvata njegov konkretan sadrzaj: celu mrezu institucija, odnosa i specijalizacija, od kojih zavisi njegovo svakodnevno funkcionisanje. Aktivisti, koji samo reprodukuju trend opste superspecijalizacije, vise ne znaju sta znaci rec "celina" i zasto je to vazno; hronicni separatizam tih grupica dodatno se suzio na cistu samozivost ili pokazuje druge znake teske kratkovidosti. Mladi levicari, koji nikada nisu radili i ne znaju kako rad deluje, opet krecu u klasni safari, u potragu za "autenticnim radnicima" i njihovim "revolucionarnim potencijalom", sto bi trebalo da sanira njihovu akutnu neautenticnost i bezidejnost. Oni malo "realisticniji", ponovo nam preporucuju "dugi mars kroz institucije" i "busenje iznutra", pri cemu, posle svega par koraka, zavrsavaju u najbednijem oportunizmu ili kavezu za kucne ljubimce. Skoro svo "budno" vreme provodimo u snu: ako za trenutak zastanemo, videcemo da skoro neprekidno lebdimo u projekcijama (fantazijama, ocekivanju boljih dana ili da oni losi samo prodju) i bavimo se sadrzajima koje diktira ili priprema neko drugi. Opet nije jasno zasto je pobeda u strajku kojim je trazeno "25.216 franaka mesecno" u stvari poraz. Sve redom sindromi o kojima su situacionisti govorili jos pre 40 ili cak 50 godina.
U periodu koji pokriva koji ovaj izbor bilo je i drugih znacajnih pokusaja; to je bilo vreme procvata radikalne kritike. Imali smo sta da naucimo i kasnije. Ali, nijedan od tih pokusaja nije bio tako cvrsto postavljen kao zajednicka potraga autonomnih i autenticnih pojedinica, uglavnom bez ikakvih akademskih kvalifikacija, niti je zracio takvom privlacnoscu. Taj utisak ne vredi docaravati, on je posledica direktnog izlaganja ovim tekstovima i drugim znacima zivota situacionisticke grupe. Licni primer je tu sigurno odigrao veliku ulogu, ali tajna privlacnosti situacionista mozda lezi prosto u tome sto su suvise cesto bili u pravu; a jos vise, u metodi, u stalnom insistiranju na celini, iako su taj metod propustili da primene na sve aspekte te celine i na nju samu. U celom njihovom opusu nema ni jedne jedine reference na bilo sta izvan konteksta urbanih izraslina i njihove duhovne tradicije. Drevni gradovi, njihovi hronicari i pesnici, njihove mansarde, katakombe, ulice i barikade (na cija smo poetska i erotska isparenja svi osetljivi); i drug Alkohol, naravno: to je bio univerzum u kojem su se kretali i kojem su, kao dobri marksisti (makar u tom delu), priznavali "istoriju". Svuda okolo u ljudskom svetu i pre pada u Rad i Vreme (koje je uvek radno vreme), imali smo, po njima, samo "besadrzajnu slobodu" (Debor, Drustvo spektakla). To je prilicno neverovatno. Zato im je verovatno i promaklo da sam taj okvir dovedu u pitanje, kao i neke njegove temeljne aspekte: njegov tehnoloski kompleks i njegove zahteve, a ne samo nacin upotrebe; samu masovnu proizvodnju, a ne samo odnose u njoj; njegovo masivno tkivo, koje iziskuje previse rada i tako unapred diktira sadrzaj svakodnevnog zivota miliona ljudi. Ti propusti nisu mali, iako sigurno nisu specificno "situacionisticki"; treba se vratiti na Marksa i Hegela, ali i na celu automehanicharsku tradiciju zapadne misli; rec je o najjacim uporistima/ akumulacijama kapitala, koje nikakve inovacije u sferi uprave i distribucije nece uciniti manje represivnim. Tim protivrecnostima je posvecen predgovor za ovu zbirku, koji je inace prilozen kao osnova za eventualnu diskusiju (kao i ovi uvodni pasusi). Ali, izmedju nekih pogresnih polazista i zakljucaka, u "prolasku" kroz svoje parce istorije, situacionistima je uspevalo da primete toliko toga sto je mnogima bilo i ostalo nevidljivo. Najzad, kao sto su i sami rekli u jednom samokritickom osvrtu, cak i ako je odgovor pogresan, on i dalje moze ukazivati na stvarni problem, do tada ingorisan ili falsifikovan.
Ostaje vam da to sami proverite, ako mislite da vredi. Razloga ima mnogo vise nego sto sam ovde nagovestio. Treba naglasiti i da upravo s njima, "licno" (kod njih, "radikalna subjektivnost") i "svakodnevno" pocinju novi napad na teren kojim su do tada dominirali tradicionalni politicki cinioci i njihove ideologije, tradicionalno gluvi i slepi za sve sto nije osvajanje vlasti. Mnogi od tih impulsa su u medjuvremenu uspesno pripitomljeni (pomenuti aktivisticki separatizmi i specijalizacije), ali cinjenica je da od tada nismo imali nista slicno, makar na tako sirokom frontu. Kritika i okrsaji su se nastavili, a dosli su i oni kojima je uspelo da koriguju sve stare mape i bolje naciljaju "severozapadni prolaz" ka zivotu bez vlasti i ucene (videti Porodicnu biblioteku: Perlman, Blek, Kamat, Zerzan, pri cemu je svako od njih, bez izuzetka, navodio SI kao presudan uticaj ili najozbiljniji doprinos iz tog vremena); ali, to je bilo poslednji put da smo imali tako siroku debatu o svemu sto cini nas svet i pokusava, samo uzalud, da nam njegove sprave za mucenje prikaze kao najbolji recept za sjajan vecernji provod i miran san posle.
JOS MALO O ZBORNIKU
Ovaj izbor se pojavljuje na 40-godisnjicu pobune iz maja-juna 1968. Toga u pocetku nismo bili svesni, ali onda nam je, negde prosle godine, prevodilac Misha skrenuo paznju na taj jubilej. O toj pobuni se u ovoj sredini svake godine nesto prica, cak i u gradjanskim medijima, a da njeni glavni podstrekaci, tokom svih tih decenija, nikada nisu bili pomenuti ni jednom jedinom recju. Iako se delovanje SI nikako ne moze svesti na tih mesec i po dana 1968, eto prilike za korekciju, koju cak ni strucnjaci za 1968. ne bi trebalo da propuste.
Na meni je bilo da sve proberem i zaokruzim, po sopstvenom nahodjenju, a najveci deo tekstova je s francuskog preveo nas poznati prevodilac i sjajan lik, Miodrag Misa Markovic. U zbirku su ukljuceni i neki moji prevodi, koji su se vec pojavili u izdanju anarhije/ blok 45: izbor teza iz Drustva spektakla, kompletna Beda studentskog zivota i 3 od 4 filma iz zbirke Urlici, samo ne uvek sa svim pratecim tekstovima i napomenama iz tog izdanja. U samom finishu, preveo sam jos nesto kracih i malo duzih tekstova sa engleskog, ali skoro 3/4 prevoda uradio je Misha, na osnovu francuskih originala.
Branko Kukic, glavni i odgovorni urednik izdavacke kuce GRADAC, koji je krajem 2006. predlozio da napravimo ovaj izbor, obezbedio nam je skoro sve sto su letristi/ situacionisti u tom periodu napisali (sve brojeve casopisa SI, LI i Potlach), kao i sabrana dela Gija Debora, u jednom dzinovskom tomu, na onom supertankom papiru. To je zaista bio poseban dozivljaj, videti na gomili sva ta famozna izdanja, a onda i preturati po njima. Samo sto su bas tada pocele muke. Nije bilo tesko probrati najpoznatije tekstove, ali planirani obim zbirke - koji smo zatim prilicno premasili - otvarao je prostor za jos dosta toga. Samo, za sta, a da se uklopi u dati okvir? Ipak, nekako sam se snasao u toj masi tekstova.
Glavna razlika u odnosu na slicne zbirke koje su se pojavljivale na drugim jezicima je veci izbor tekstova iz letristicke faze (neki od njih su vrlo kratki; sastoje se od jedne ili par recenica; odatle tako veliki broj naslova). Tu imamo na delu taj DUH i NAMERE, koji su, po meni, najvazniji za razumevanje samih tekstova i njihovo smestanje u pravi kontekst. Cak bi se moglo reci da su se poznate kontradikcije SI, u njenoj "zreloj fazi", samo pogorsale, upravo zbog precutnog, delimicnog, ali opet vidnog udaljavanja od divljeg, eskperimentalnog i razigranog duha iz 1950-ih. Tekstovi koje sam probrao prenose samo delic tih strasti i preokupacija, ali svakako vise nego slicne antologije. Na primer, prva antologija koja se pojavila na engleskom jeziku i imala ogroman uticaj, "Leaving the 20th Century", Christophera Graya, ne donosi nista iz tog perioda; opet, po mnogo cemu izvanredna antologija Kena Knabba, koja je na istom govornom podrucju prihvacena kao referentna, skoro nevoljno predstavlja te rane tekstove, kao da je rec o "pachijoj skoli" SI, o nekim njihovim infantilnim pocecima. Ali, to je daleko od pravog stanja stvari.
Naravno, ono najbolje je ipak doslo kasnije: Drustvo spektakla, Beda studentskog zivota, Zarobljene reci, All The King's Men (naslov je u originalu na engleskom), Revolucija svakodnevnog zivota i jos mnogo toga. Ti kasniji tekstovi su uglavnom predstavljeni u celini, ali nekoliko je moglo da ide samo u odlomcima. Neki istorijski zanimljivi autori i tekstovi nisu predstavljeni uopste; nekad zato sto su bili suvise dementni, na vrlo sharmantan nacin, ali nemoguci za parcijalno predstavljanje (Aleksandar Troki) ili relativno poznati, a zapravo nebitni (Djuzepe Galicio i jos neki umetnici koji su prosli kroz grupu); nekad zbog obimnosti, a nekad zato sto je tematika tih duzih celina bila pokrivena onim kracim (na primer, nema odlomaka iz kapitalne knjizice Renea Vijenea o 1968, koja se prosto nije mogla razbiti na delice; ali, tu su zato odlomci iz Deborovog teksta na istu temu, gde se ta knjiga takodje preporucuje). Nisu predstavljeni ni tekstovi nefrancuskih sekcija SI, mada oni uglavnom ponavljaju stavove pariske grupe. Treba imati u vidu i da se prica o SI ne zavrsava njenim raspustanjem 1972, vec da se moze pratiti kroz njene odjeke tokom celih 1970-ih i kasnije, kao i u delima Debora, Sangvinetija i Vaneigema, pri cemu se ovaj poslednji opasno raspisao i pod stare dane. Graficki radovi SI zastupljeni su minimalno, uz nesto njihovih fotografija; od pocetka nam je bilo jasno da necemo praviti slikovnicu, iako bi sigurno bilo lepo da je bilo vise mesta za tu vrstu materijala (dve knjige koje su napravili Debor i Jorn su cisti kolazi). Taj delimican prikaz je svakako nedostatak; ali, nedostaci su sastavni deo ovakvih izbora. Sama rec "izbor" to podrazumeva, zar ne? Najzad, prilozeni su svi stampani i elektronski resursi, tako da ovu zbirku treba shvatiti kao podrsku daljem istrazivanju, a ne kao nesto konacno.
Moglo bi se reci jos dosta toga o detaljima zbirke, kao i osrednje slatkim mukama koje su pratile rad na njoj, s obzirom na vrlo specificne izdavacko-prevodilacko-socijalne uslove u kojima zivimo i delamo, ali neka to ostane za pricu uzivo, ako za takve dogadjaje bude interesovanja.
Da ne bih vise duzio u tom pravcu, osvrnucu se na neke konkretnije stvari. Naime, pripremio sam jednu omanju MASU informacija o ovoj zbirci, s nekoliko tekstova u celini, koju mozete preuzeti iz arhive ove liste. Rubrika je "Prateci fajlovi", a naziv zipovanog foldera
SI_PAKET
http://groups.google.com/group/blok45
Deo Paketa je i SI_LETAK, ali je zbog velicine izdvojen posebno.
Ukoliko iz bilo kog razloga ne mozete podici Paket preko arhive liste, javite se, pa da vam posaljem direktno na mail.
Evo i sadrzaja Paketa:
1. Podaci o izdanju, izdavacu i distribuciji
2. Sadrzaj, bibliografija i drugi izvori
3. Tekstovi: Predgovor, Pravila novog urbanizma (Ivan Cheglov, 1953), nekoliko kracih letristickih tekstova (1953-1957), Geopolitika hibernacije (1962), All the King's Men (1963) i uvodni odlomak iz Vaneigemove Rasprave/ Revolucije svakodnevnog zivota (1967)
4. A4 letak pripremljen za razgovore uzivo, kao poseban fajl (SI_LETAK)
5. Ovo obavestenje
6. Knjiga Renea Vijenea o ulozi situacionista i Besnih 1968, na engleskom: Enragés and Situationists in the Occupations Movement, France, May '68; to izdanje ne sadrzi pratece dokumente, graficke i tekstualne, koji su isli uz originalno izdanje iz 1968; inace, pravi autori su - makar prema Kenu Knabbu - Debord, Vaneigm, Kahyati, Vienet i Riesel, ali je knjiga, zajednickom odlukom, pripisana samo Vienetu (navodno, kao plod neke interne shale, ciju tajnu vise niko ne zna).
Sto se mene tice, od prodaje nemam nista, radio sam za honorar - za koji do pre par nedelja nisam ni znao koliki ce biti, jer mi to nije bilo primarno - ali, resio sam da ovo izdanje podrzim iz sve snage, kao da je nase, iako nije. Zato o svim tim podacima, distribuciji i ceni pricam bez kompleksa, da biste imali sto potpuniju sliku. Moguce je da cemo u narednom periodu imati jos ovakvih akcija, jer ima indicija da se jos neke redakcije otvaraju za sadrzaje koje smo do sada ganjali. Mozda ne, mozda da, ali anarhija/ blok 45 svakako nastavlja po svome, nezavisno od svega toga.
Deo te podrske su i razgovori o ovom izdanju, cak i na mestima i u prilikama koje inace nastojimo da zaobidjemo ili zamenimo sopstvenim aranzmanima (da ne kazem situacijama). Nesto od tih institucionalnih predstavljanja je u medjuvremenu otpalo, ali to je i dalje otvoreno kao mogucnost. A tu je i ono sto mozemo prirediti u ma kojem privatnom ili javnom prostoru, na otvorenom, na nekom splavu, po gajbama, itd. Nema limita za broj ucesnika, ni gornjeg, niti donjeg; samo treba gledati koja situacija ili ambijent najbolje pogoduju razgovoru, koji bi trebalo da nekud vodi. Toliko valjda mozemo da budemo situacionisti!
Znaci, pogledajte SI_Paket, racunajte da je ovaj casopis vec po knjizarama (ipak, imajte u vidu da je distribucija tek pocela), proverite malo o cemu je rec.
Isto tako vas molim da ovu poruku prosledite sto dalje.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
1. Casopis GRADAC, trobroj 164-165-166: Situacionisticka internacionala 1952-1972, izbor tekstova
2. SI Paket
3. Odjavna spica
"U drustvene borbe unecemo autenticnu zestinu. Revolucija se ne ostvaruje trazenjem 25.216 franaka mesecno. Za svoje zivote moramo se izboriti odmah - za zemaljski zivot, u kojem je sve jos uvek moguce." — LI, 1954.
"Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane osrednje prednosti svog polozaja. Ta pateticna iluzija o privilegijama direktno je povezana s vladajucom, burzoaskom idejom o sreci, koju pothranjuje ceo propagandni sistem. Tu je ukljuceno sve: od Marloove estetike do koka kole. Kriza te ideje o sreci mora biti podsticana u svim prilikama i svim mogucim sredstvima." — G. Debor, Uvod u kritiku urbane geografije, 1955.
"Prema neprijateljima se ponasamo kao prema neprijateljima, sto je prvi korak koji preporucujemo svim polaznicima ubrzanog kursa iz pravilnog nacina razmisljanja. Takodje se podrazumeva da bezuslovno podrzavamo sve vidove slobodnog ponasanja, sve ono sto burzoaski ili birokratski olosh naziva razvratom. Svakako bi bilo nezamislivo da asketizmom utiremo put revoluciji svakodnevnog života". — Upitnik, SI br. 9, 1964.
"Vlast zivi od kradje. Ona nista ne stvara, ona preuzima... Sve sto ne ubija vlast, biva ubijeno od vlasti." — All The King's Men, SI br. 8 1963; Zarobljene reci, Mustafa Kajati, SI br. 10 1966.
"U svakom slucaju, iz ovoga necemo izaci zivi." — Zan-Mishel Menzion, LI 1953.
Cao narode,
Molim za malo paznje. Ovog puta imam nesto extra.
Clanica Prvog beogradskog psihogeografskog udruzenja "Ivan Vladmirovich Cheglov" i nasa povremena dopisnica s terena, drugarica Blum, upravo mi je potvrdila da je novi tematski trobroj casopisa GRADAC, u celini posvecen Situacionistickoj internacionali, krenuo u distribuciju. Casopis je primecen slucajno, u prolazu, u jednoj knjizari u Takovskoj, negde oko 17.15h, sto znaci da se polako shiri.
Trobroj se zove prosto SITUACIONISTICKA INTERNACIONALA (u daljem tekstu SI) i donosi izbor od 107 originalnih tekstova letristicke, odnosno situacionisticke grupe, iz perioda 1952-1972. To je prvi put da se tako obiman izbor njihovih tekstova pojavljuje na nasem jeziku, pa eto razloga za veselje, ali za i novu borbenu mobilizaciju.
Evo osnovnih podataka (vise imate u pratecim fajlovima):
280 str.+ 8 str. sa ilustracijama, 24.5 x 18.5 cm, cirilica (tekstovi koje saljem kao ilustracije su na latinici)
Cena po knjizarama: 540 din (mislim da je ovo vrlo posteno, ako se imaju u vidu obim/ format casopisa i kakve su cene knjiga inace; sto se tice neortodoksne nabavke, dobro proverite teren, isplanirajte kretanje, uvezbajte pokrete, nije kao sto je nekad bilo)
Ideja: Branko Kukic, izdavacka kuca GRADAC, Cacak, http://www.gradac.org.yu, http://www.gradac.org.yu/kontakt.html
Prevod: Miodrag Markovic i Aleksa Golijanin
Trobroj priredio: Aleksa Golijanin
Cacak-Beograd, jun 2008.
Mozda ce neko na ovu vest reagovati sa izvesnom dosadom ili zasicenjem. Nesto slicno sam vec mogao da cujem, u nekim raspravama i reakcijama na samo pominjanje SI. "Ah, dajte nesto novo! Dokle vise ti situacionisti! Pa to je odavno prevazidjeno!" Iskreno, i meni je u jednom trenutku bilo dosta, samo iz drugih razloga; iako nikada necu zaboraviti zasto sam prevodio i objavljivao te tekstove (a ne mozemo reci da ih je u ovoj sredini bilo previse ili da smo se razbijali od debata na tu temu), zaista nisam planirao da se toliko bavim SI, makar u ovom zivotu. Ali, cinjenica je da i drugi ljudi u njima stalno otkrivaju nesto relevantno i da se za taj sadrzaj vezuju mnogo jace nego za tolike neo- i post- novatorije, u kojima zaista ne oskudevamo. Zasto je to tako? Mozda zato sto nam to s prevazilazenjem ne ide bas najbolje?
Takvi prigovori obicno stizu iz najpasivnije moguce perspektive, od konzumenata ideja, koji stalno ocekuju "nesto novo". Ali, kao sto rece Debor u jednom kasnijem tekstu, koji ne ulazi u period kojim se ovde bavimo, "onaj ko stalno iscekuje nesto novo nikada nece delovati." Drugo, situacionisti svakako nisu bili u pravu u nekim stvarima, ali to nije dovoljno da bi se nesto otpisalo kao "prevazidjeno". Nista nismo prevazisli. Kapitalizam je i dalje tu, imamo ga vise nego ikad, pri cemu nijedna prethodna generacija nije bila tako duboko uslovljena njegovim merilima i zahtevima. U odgovorima na tu situaciju, suvise cesto se vracamo na davno porazene i samoporazavajuce pristupe. Poslednjih decenija, gasi se cak i taj impuls: levica danas otvoreno prihvata kapitalizam kao jedini moguci zivotni okvir. Tamo gde protiv njega jos nesto gundja, opet prihvata njegov konkretan sadrzaj: celu mrezu institucija, odnosa i specijalizacija, od kojih zavisi njegovo svakodnevno funkcionisanje. Aktivisti, koji samo reprodukuju trend opste superspecijalizacije, vise ne znaju sta znaci rec "celina" i zasto je to vazno; hronicni separatizam tih grupica dodatno se suzio na cistu samozivost ili pokazuje druge znake teske kratkovidosti. Mladi levicari, koji nikada nisu radili i ne znaju kako rad deluje, opet krecu u klasni safari, u potragu za "autenticnim radnicima" i njihovim "revolucionarnim potencijalom", sto bi trebalo da sanira njihovu akutnu neautenticnost i bezidejnost. Oni malo "realisticniji", ponovo nam preporucuju "dugi mars kroz institucije" i "busenje iznutra", pri cemu, posle svega par koraka, zavrsavaju u najbednijem oportunizmu ili kavezu za kucne ljubimce. Skoro svo "budno" vreme provodimo u snu: ako za trenutak zastanemo, videcemo da skoro neprekidno lebdimo u projekcijama (fantazijama, ocekivanju boljih dana ili da oni losi samo prodju) i bavimo se sadrzajima koje diktira ili priprema neko drugi. Opet nije jasno zasto je pobeda u strajku kojim je trazeno "25.216 franaka mesecno" u stvari poraz. Sve redom sindromi o kojima su situacionisti govorili jos pre 40 ili cak 50 godina.
U periodu koji pokriva koji ovaj izbor bilo je i drugih znacajnih pokusaja; to je bilo vreme procvata radikalne kritike. Imali smo sta da naucimo i kasnije. Ali, nijedan od tih pokusaja nije bio tako cvrsto postavljen kao zajednicka potraga autonomnih i autenticnih pojedinica, uglavnom bez ikakvih akademskih kvalifikacija, niti je zracio takvom privlacnoscu. Taj utisak ne vredi docaravati, on je posledica direktnog izlaganja ovim tekstovima i drugim znacima zivota situacionisticke grupe. Licni primer je tu sigurno odigrao veliku ulogu, ali tajna privlacnosti situacionista mozda lezi prosto u tome sto su suvise cesto bili u pravu; a jos vise, u metodi, u stalnom insistiranju na celini, iako su taj metod propustili da primene na sve aspekte te celine i na nju samu. U celom njihovom opusu nema ni jedne jedine reference na bilo sta izvan konteksta urbanih izraslina i njihove duhovne tradicije. Drevni gradovi, njihovi hronicari i pesnici, njihove mansarde, katakombe, ulice i barikade (na cija smo poetska i erotska isparenja svi osetljivi); i drug Alkohol, naravno: to je bio univerzum u kojem su se kretali i kojem su, kao dobri marksisti (makar u tom delu), priznavali "istoriju". Svuda okolo u ljudskom svetu i pre pada u Rad i Vreme (koje je uvek radno vreme), imali smo, po njima, samo "besadrzajnu slobodu" (Debor, Drustvo spektakla). To je prilicno neverovatno. Zato im je verovatno i promaklo da sam taj okvir dovedu u pitanje, kao i neke njegove temeljne aspekte: njegov tehnoloski kompleks i njegove zahteve, a ne samo nacin upotrebe; samu masovnu proizvodnju, a ne samo odnose u njoj; njegovo masivno tkivo, koje iziskuje previse rada i tako unapred diktira sadrzaj svakodnevnog zivota miliona ljudi. Ti propusti nisu mali, iako sigurno nisu specificno "situacionisticki"; treba se vratiti na Marksa i Hegela, ali i na celu automehanicharsku tradiciju zapadne misli; rec je o najjacim uporistima/ akumulacijama kapitala, koje nikakve inovacije u sferi uprave i distribucije nece uciniti manje represivnim. Tim protivrecnostima je posvecen predgovor za ovu zbirku, koji je inace prilozen kao osnova za eventualnu diskusiju (kao i ovi uvodni pasusi). Ali, izmedju nekih pogresnih polazista i zakljucaka, u "prolasku" kroz svoje parce istorije, situacionistima je uspevalo da primete toliko toga sto je mnogima bilo i ostalo nevidljivo. Najzad, kao sto su i sami rekli u jednom samokritickom osvrtu, cak i ako je odgovor pogresan, on i dalje moze ukazivati na stvarni problem, do tada ingorisan ili falsifikovan.
Ostaje vam da to sami proverite, ako mislite da vredi. Razloga ima mnogo vise nego sto sam ovde nagovestio. Treba naglasiti i da upravo s njima, "licno" (kod njih, "radikalna subjektivnost") i "svakodnevno" pocinju novi napad na teren kojim su do tada dominirali tradicionalni politicki cinioci i njihove ideologije, tradicionalno gluvi i slepi za sve sto nije osvajanje vlasti. Mnogi od tih impulsa su u medjuvremenu uspesno pripitomljeni (pomenuti aktivisticki separatizmi i specijalizacije), ali cinjenica je da od tada nismo imali nista slicno, makar na tako sirokom frontu. Kritika i okrsaji su se nastavili, a dosli su i oni kojima je uspelo da koriguju sve stare mape i bolje naciljaju "severozapadni prolaz" ka zivotu bez vlasti i ucene (videti Porodicnu biblioteku: Perlman, Blek, Kamat, Zerzan, pri cemu je svako od njih, bez izuzetka, navodio SI kao presudan uticaj ili najozbiljniji doprinos iz tog vremena); ali, to je bilo poslednji put da smo imali tako siroku debatu o svemu sto cini nas svet i pokusava, samo uzalud, da nam njegove sprave za mucenje prikaze kao najbolji recept za sjajan vecernji provod i miran san posle.
JOS MALO O ZBORNIKU
Ovaj izbor se pojavljuje na 40-godisnjicu pobune iz maja-juna 1968. Toga u pocetku nismo bili svesni, ali onda nam je, negde prosle godine, prevodilac Misha skrenuo paznju na taj jubilej. O toj pobuni se u ovoj sredini svake godine nesto prica, cak i u gradjanskim medijima, a da njeni glavni podstrekaci, tokom svih tih decenija, nikada nisu bili pomenuti ni jednom jedinom recju. Iako se delovanje SI nikako ne moze svesti na tih mesec i po dana 1968, eto prilike za korekciju, koju cak ni strucnjaci za 1968. ne bi trebalo da propuste.
Na meni je bilo da sve proberem i zaokruzim, po sopstvenom nahodjenju, a najveci deo tekstova je s francuskog preveo nas poznati prevodilac i sjajan lik, Miodrag Misa Markovic. U zbirku su ukljuceni i neki moji prevodi, koji su se vec pojavili u izdanju anarhije/ blok 45: izbor teza iz Drustva spektakla, kompletna Beda studentskog zivota i 3 od 4 filma iz zbirke Urlici, samo ne uvek sa svim pratecim tekstovima i napomenama iz tog izdanja. U samom finishu, preveo sam jos nesto kracih i malo duzih tekstova sa engleskog, ali skoro 3/4 prevoda uradio je Misha, na osnovu francuskih originala.
Branko Kukic, glavni i odgovorni urednik izdavacke kuce GRADAC, koji je krajem 2006. predlozio da napravimo ovaj izbor, obezbedio nam je skoro sve sto su letristi/ situacionisti u tom periodu napisali (sve brojeve casopisa SI, LI i Potlach), kao i sabrana dela Gija Debora, u jednom dzinovskom tomu, na onom supertankom papiru. To je zaista bio poseban dozivljaj, videti na gomili sva ta famozna izdanja, a onda i preturati po njima. Samo sto su bas tada pocele muke. Nije bilo tesko probrati najpoznatije tekstove, ali planirani obim zbirke - koji smo zatim prilicno premasili - otvarao je prostor za jos dosta toga. Samo, za sta, a da se uklopi u dati okvir? Ipak, nekako sam se snasao u toj masi tekstova.
Glavna razlika u odnosu na slicne zbirke koje su se pojavljivale na drugim jezicima je veci izbor tekstova iz letristicke faze (neki od njih su vrlo kratki; sastoje se od jedne ili par recenica; odatle tako veliki broj naslova). Tu imamo na delu taj DUH i NAMERE, koji su, po meni, najvazniji za razumevanje samih tekstova i njihovo smestanje u pravi kontekst. Cak bi se moglo reci da su se poznate kontradikcije SI, u njenoj "zreloj fazi", samo pogorsale, upravo zbog precutnog, delimicnog, ali opet vidnog udaljavanja od divljeg, eskperimentalnog i razigranog duha iz 1950-ih. Tekstovi koje sam probrao prenose samo delic tih strasti i preokupacija, ali svakako vise nego slicne antologije. Na primer, prva antologija koja se pojavila na engleskom jeziku i imala ogroman uticaj, "Leaving the 20th Century", Christophera Graya, ne donosi nista iz tog perioda; opet, po mnogo cemu izvanredna antologija Kena Knabba, koja je na istom govornom podrucju prihvacena kao referentna, skoro nevoljno predstavlja te rane tekstove, kao da je rec o "pachijoj skoli" SI, o nekim njihovim infantilnim pocecima. Ali, to je daleko od pravog stanja stvari.
Naravno, ono najbolje je ipak doslo kasnije: Drustvo spektakla, Beda studentskog zivota, Zarobljene reci, All The King's Men (naslov je u originalu na engleskom), Revolucija svakodnevnog zivota i jos mnogo toga. Ti kasniji tekstovi su uglavnom predstavljeni u celini, ali nekoliko je moglo da ide samo u odlomcima. Neki istorijski zanimljivi autori i tekstovi nisu predstavljeni uopste; nekad zato sto su bili suvise dementni, na vrlo sharmantan nacin, ali nemoguci za parcijalno predstavljanje (Aleksandar Troki) ili relativno poznati, a zapravo nebitni (Djuzepe Galicio i jos neki umetnici koji su prosli kroz grupu); nekad zbog obimnosti, a nekad zato sto je tematika tih duzih celina bila pokrivena onim kracim (na primer, nema odlomaka iz kapitalne knjizice Renea Vijenea o 1968, koja se prosto nije mogla razbiti na delice; ali, tu su zato odlomci iz Deborovog teksta na istu temu, gde se ta knjiga takodje preporucuje). Nisu predstavljeni ni tekstovi nefrancuskih sekcija SI, mada oni uglavnom ponavljaju stavove pariske grupe. Treba imati u vidu i da se prica o SI ne zavrsava njenim raspustanjem 1972, vec da se moze pratiti kroz njene odjeke tokom celih 1970-ih i kasnije, kao i u delima Debora, Sangvinetija i Vaneigema, pri cemu se ovaj poslednji opasno raspisao i pod stare dane. Graficki radovi SI zastupljeni su minimalno, uz nesto njihovih fotografija; od pocetka nam je bilo jasno da necemo praviti slikovnicu, iako bi sigurno bilo lepo da je bilo vise mesta za tu vrstu materijala (dve knjige koje su napravili Debor i Jorn su cisti kolazi). Taj delimican prikaz je svakako nedostatak; ali, nedostaci su sastavni deo ovakvih izbora. Sama rec "izbor" to podrazumeva, zar ne? Najzad, prilozeni su svi stampani i elektronski resursi, tako da ovu zbirku treba shvatiti kao podrsku daljem istrazivanju, a ne kao nesto konacno.
Moglo bi se reci jos dosta toga o detaljima zbirke, kao i osrednje slatkim mukama koje su pratile rad na njoj, s obzirom na vrlo specificne izdavacko-prevodilacko-socijalne uslove u kojima zivimo i delamo, ali neka to ostane za pricu uzivo, ako za takve dogadjaje bude interesovanja.
Da ne bih vise duzio u tom pravcu, osvrnucu se na neke konkretnije stvari. Naime, pripremio sam jednu omanju MASU informacija o ovoj zbirci, s nekoliko tekstova u celini, koju mozete preuzeti iz arhive ove liste. Rubrika je "Prateci fajlovi", a naziv zipovanog foldera
SI_PAKET
http://groups.google.com/group/blok45
Deo Paketa je i SI_LETAK, ali je zbog velicine izdvojen posebno.
Ukoliko iz bilo kog razloga ne mozete podici Paket preko arhive liste, javite se, pa da vam posaljem direktno na mail.
Evo i sadrzaja Paketa:
1. Podaci o izdanju, izdavacu i distribuciji
2. Sadrzaj, bibliografija i drugi izvori
3. Tekstovi: Predgovor, Pravila novog urbanizma (Ivan Cheglov, 1953), nekoliko kracih letristickih tekstova (1953-1957), Geopolitika hibernacije (1962), All the King's Men (1963) i uvodni odlomak iz Vaneigemove Rasprave/ Revolucije svakodnevnog zivota (1967)
4. A4 letak pripremljen za razgovore uzivo, kao poseban fajl (SI_LETAK)
5. Ovo obavestenje
6. Knjiga Renea Vijenea o ulozi situacionista i Besnih 1968, na engleskom: Enragés and Situationists in the Occupations Movement, France, May '68; to izdanje ne sadrzi pratece dokumente, graficke i tekstualne, koji su isli uz originalno izdanje iz 1968; inace, pravi autori su - makar prema Kenu Knabbu - Debord, Vaneigm, Kahyati, Vienet i Riesel, ali je knjiga, zajednickom odlukom, pripisana samo Vienetu (navodno, kao plod neke interne shale, ciju tajnu vise niko ne zna).
Sto se mene tice, od prodaje nemam nista, radio sam za honorar - za koji do pre par nedelja nisam ni znao koliki ce biti, jer mi to nije bilo primarno - ali, resio sam da ovo izdanje podrzim iz sve snage, kao da je nase, iako nije. Zato o svim tim podacima, distribuciji i ceni pricam bez kompleksa, da biste imali sto potpuniju sliku. Moguce je da cemo u narednom periodu imati jos ovakvih akcija, jer ima indicija da se jos neke redakcije otvaraju za sadrzaje koje smo do sada ganjali. Mozda ne, mozda da, ali anarhija/ blok 45 svakako nastavlja po svome, nezavisno od svega toga.
Deo te podrske su i razgovori o ovom izdanju, cak i na mestima i u prilikama koje inace nastojimo da zaobidjemo ili zamenimo sopstvenim aranzmanima (da ne kazem situacijama). Nesto od tih institucionalnih predstavljanja je u medjuvremenu otpalo, ali to je i dalje otvoreno kao mogucnost. A tu je i ono sto mozemo prirediti u ma kojem privatnom ili javnom prostoru, na otvorenom, na nekom splavu, po gajbama, itd. Nema limita za broj ucesnika, ni gornjeg, niti donjeg; samo treba gledati koja situacija ili ambijent najbolje pogoduju razgovoru, koji bi trebalo da nekud vodi. Toliko valjda mozemo da budemo situacionisti!
Znaci, pogledajte SI_Paket, racunajte da je ovaj casopis vec po knjizarama (ipak, imajte u vidu da je distribucija tek pocela), proverite malo o cemu je rec.
Isto tako vas molim da ovu poruku prosledite sto dalje.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages