Cvrcak, Bubamara i Prvi maj (epilog)
16 views
Skip to first unread message
AG
May 4, 2009, 7:14:01 AM5/4/09
to blo...@googlegroups.com
U ovom biltenu:
1. Cvrcak i Bubamara: Poezija Marka Jaksica
2. Prvi maj 2009, epilog (odmah da kazem, bilo je sjajno)
3. Budina prica o kuci u plamenu, u Brehtovoj interpretaciji (o znacaju ciste negacije)
4. Odjavna shpica
"Nasem malom svetu
Treba solidarnost
Misliti drugacije
Prava je nemarnost!
Vise nego privreda
Industrija rudarstvo
Drustvu nasem treba
Obicno drugarstvo!" — Marko Jaksic, Krtica i Sova, 2009.
"Kao anarhistu i kao psihologa, uopste me ne plasi kada sve pocne da se raspada. Suvise toga je povezano na nasilan i vestacki nacin; mozda ce tako neke stvari pre doci na svoje mesto, poceti da zauzimaju prirodniji polozaj." — Paul Goodman, Confusion and Disorder, 1971.
Cao narode,
Imam posebno zadovoljstvo da vam prenesem utiske o dve dobre stvari: o Prvom maju u Gavezu i poeziji Marka Jaksica, koju smo premijerno culi upravo u tom prvomajskom, antiradnom ambijentu.
Prvo poezija.
Marka znam preko Lepog Srdje; njih dvojca su stari skolski drugari i zajedno su prosli sito i reseto. Marko je inace arhitekta, ali i beskrajno talentovani likovnjak, a uz to i muzicar. Od 2005. je s Kacom, a prosle godine su se i vencali. Tu smo u stvari i Srdjan i ja malo doprineli, mada je za sve kriva Kaca, kojoj je u toj operaciji asistirala Suncica, profesorka psihologije, znaci, strucni kadar (covek nije imao shanse). Kaca nam je objasnila i pozadinu ovog ciklusa pesama. Naime, od kada su presli u svoj novi stan, u bloku 21, Marko je poceo da se poblize upoznaje sa starim stanarima i komsijama: s Bubasvabom, Bubamarom, Cvrckom, Krticom i Sovom. Sigurno ih ima jos; ali, to su oni o kojima govore ove pesme. Iz te komunikacije rodila su ova zapazanja o svetu u kojem zivimo, zajedno s drugim bicima, za cije glasove i htenja cesto nemamo sluha - bas kao ni za svoje bliznje, niti za prave teznje sopstvenog srca. Ovde se malo vracamo svemu tome. Pesme pokazuju i koliko je malo potrebno da bi ovom koshmaru dosao kraj i sve polako, pa sve brze, pocelo da dolazi na svoje mesto. Tacnije, neke ideje izrazene u ovim pesmama vise slede nit klasicne levicarske vizije o racionalizovanoj proizvodnji, "postenom radu" i pravdenoj distribuciji, ali naglasak se na kraju ipak pomera u korist opsteg pretumbavanja vrednosti - bas kao sto pokazuju stihovi iz pesme o Krtici i Sovi, a mozda jos vise odgovor Bubamare na prigovore koje joj je na racun Cvrchka uputila njena materijalisticka i koristoljubiva sredina. Nisu primarni proizvodnja, gomilanje, dobitak i gubitak. Primarno je nesto drugo.
Ova forma jednostavne rimovane poezije danas se uglavnom parodira, a najcesci ishod je najplici cinizam. Sadrzaja zapravo i nema. Ovde o tome nema ni govora. Samo radost, dobra volja, drugarska podrska i, naravno, ljubav, bez koje srece nema.
(Izuzetak je mozda samo poslednja pesma iz prve ture, utoliko sto je rec o posalici, bez drugih pretenzija, na racun svinjskog gripa - iako nije iskljuceno da cemo tek videti o cemu je tu bila rec.)
Marko nam je ove pesme recitovao bas za Prvi maj i to je bio poseban dozivljaj. Naime, on to bas ume da izvede, verovatno zato sto je i sluhista, tj. muzicar, pa ume da akcentuje kako treba, uz sirok osmeh i malu pomoc kaziprste leve ruke, dok u desnoj drzi cigaru. Bilo je bas kao u stara, usmena vremena, pre pojave civilizatora i jezickih birokrata, kao sto su Dositej ili Vuk, kada je sve bilo u kazivanju i direktnoj komunikaciji. On recituje, a mi svaki cas sirimo ruke, lupamo se u chela i vicemo "Iiii-jaao", "Ih! 'De me nadje!" ili "u-jeee", odusevljeno odobravajuci svaku mocnu rimu.
A onda - vrhunac. Marko je u stihove pretocio i svoje utiske o Prvom maju, gde ce bolji poznavaoci prilika lako prepoznati neke stvarne likove!
Nadam se da cete uzivati. Sve imate u attachmentu. Prava stvar bi bila cuti i videti sve to uzivo; ali, moze i ovako, gubitak nije preveliki.
U nastavku, samo jedan mali osvrt na najveci Prvomajski uranak u podne do sada.
IZVESTAJ O PRVOM MAJU 2009.
Nije sto je bio najveci, nego i najbolji. Nesto se dogodilo. Ne znam tacno sta, ali glas koji se sirio iz godinu u godinu, preko ljubitelja Gaveza i Prvog maja, nas nekoliko, ove liste, kao i sve sigurnija Janina i Jovicina izvedba, verovatno su postigli kumulativni efekat. Zaista izuzetan dan. Ocekivao sam, u najboljem slucaju, upola manju posetu nego prosle godine - sto je po opstem misljenju takodje bila cista carolija - ali doslo je za oko trecinu ljudi vise. To znaci da je tamo, duze ili krace vreme, bilo najmanje 200 ljudi. Znam da takva prebrojavanja ne ukazuju na visak stila, ali to me je prosto obradovalo. U stvari, niko to nije ocekivao po onakvom danu - a vreme je ipak bitno, kada zelite da dan provedete napolju. Ostalo zaista ne mogu da docaram, jer se nije dogodilo nista spektakularno - samo je sve bilo dobro, svi srecni, a niko nesrecan i zao. U takvoj atmosferi, doslo je do prijateljske razmene signala i misli na raznim relacijama, a sto se mene tice, cak i s clanovima i clanicama nekih aktivistickih grupacija s kojima do sada ili nisam bio u kontaktu ili imao mnogo srece u tome. Sve to je sigurno nesto pozitivno. To nisu mogli da pokvare cak ni clanovi anarhosindikalisticke sekcije MUP-a Srbije, koji su kasno uvece, u manjem broju, takodje naisli da vide sta se to tu tako bitno desava.
Posto jos nisam stekao naviku da koristim foto-aparat i detaljno ilustrujem dogadjaje - vise sam sedeo i pricao s ljudima, tamo i vamo, umesto da se svaki cas iskljucujem i slikam okolo - foto album koji imate ovde
http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/PrviMaj2009#
donosi uglavnom fotke s pocetka i kraja feshte, dok ono bitno ostaje da se iskusi direktno, ako se desi, i dogodine. Ipak, album sam pojacao fotkama koje su mi poslali bata Nesha i Kiza Vidojevic, koji su svojim kamerama uhvatili jos neke upecatljive momente i poneki trenutak.
Janin i Jovicin dekor je ovog puta bio sveden na esenciju - na crvene zastave. Glat crveno, bez ikakvih aplikacija. Za razliku od prosle godine, nije bilo ni druga Chea - ili jos ranije, Tita, raznih etatistickih i partijskih simbola, itd. - osim na kraju, podalje od Gaveza, u Radnickoj ulici, sto mozete videti malo u attachmentu, malo u foto albumu. Ali zanimljivo je, i zapravo dirljivo, ali i ohrabrujuce, videti kako se najrazlicitiji ljudi i dalje odazivaju na taj procisceni signal, kao i na sam Prvi maj, na nacin koji se vremenom, u dobroj meri, takodje oslobodio starih ideoloskih prirepaka i fokusirao na sustinu - na osecanje, na negativan stav prema onome sto zovemo "kapitalizam". Taj stav moze biti manje ili vise artikulisan, izrazen u porazenim i samoporazavajucim terminima klasicne levice ili nekako drugacije, moze biti cak i vrlo nedosledan i kontradiktoran - sto je najcesce i slucaj - ali svi ti ljudi su ipak dosli tamo, a ne negde drugde. Pre svega, nisu ostali ravnodusni. Ali, nisu otisli ni na "ozbiljne" proteste ili "proslave", zapravo komemoracije, koje samo afirmisu skafander/ ulogu "radnik", taj glavni oslonac kapitalizma, niti na krkanluke koji se organizuju u "neutralnom" duhu ili cak pod znamenjima hriscanske tradicije (sto donekle relaksira cinjenica da je rec o ne- i prehriscanskoj svetkovini, o cemu postoji prilicno rasirena svest). Da se razumemo, i ovde je pao krkanluk i to zesci. Ni ogladneli Rable se ne bi pozalio. Ali, shtimung je bio bitno drugaciji. Istina je da preovladjuje stav sveden na osecanje i to mozda samo kod manjeg broja ljudi; ali, osecanja su nash najneposredniji komentar o stvarnosti. Od toga jos uvek moze da bude svasta. Samo iz glave nikada nece krenuti nista ili makar nista dobro. Negacija koja NE OKLEVA zato sto nema detaljno osmisljenu "alternativu" i zapravo odbacuje taj imperativ kao iluziju ili cist luksuz, jedini je ljudski stav od kojeg se jos moze nesto ocekivati.
Znamo sta je bilo sa ukucanima iz Budine price o kuci u plamenu - paznja: u Brehtovoj interpretaciji - koji su oklevali da izadju, jer nisu istog casa imali razvijenu "alternativu". Ako ne znate, proverite (pogledajte attachment), prica je zaista poucna. Negacija je majka.
Uglavnom, jedno veliko pozitivno dashtanje za sve koji su dosli i ljude iz Gaveza koji su nas tamo docekali.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
Aktuelne poruke: Ovog puta izdvajam samo prethodnu poruku, gde je na kraju prilozen pregled najvaznijih poruka iz poslednjih par meseci
http://groups.google.com/group/blok45/t/d7d7905df9f8e511
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
1. Cvrcak i Bubamara: Poezija Marka Jaksica
2. Prvi maj 2009, epilog (odmah da kazem, bilo je sjajno)
3. Budina prica o kuci u plamenu, u Brehtovoj interpretaciji (o znacaju ciste negacije)
4. Odjavna shpica
"Nasem malom svetu
Treba solidarnost
Misliti drugacije
Prava je nemarnost!
Vise nego privreda
Industrija rudarstvo
Drustvu nasem treba
Obicno drugarstvo!" — Marko Jaksic, Krtica i Sova, 2009.
"Kao anarhistu i kao psihologa, uopste me ne plasi kada sve pocne da se raspada. Suvise toga je povezano na nasilan i vestacki nacin; mozda ce tako neke stvari pre doci na svoje mesto, poceti da zauzimaju prirodniji polozaj." — Paul Goodman, Confusion and Disorder, 1971.
Cao narode,
Imam posebno zadovoljstvo da vam prenesem utiske o dve dobre stvari: o Prvom maju u Gavezu i poeziji Marka Jaksica, koju smo premijerno culi upravo u tom prvomajskom, antiradnom ambijentu.
Prvo poezija.
Marka znam preko Lepog Srdje; njih dvojca su stari skolski drugari i zajedno su prosli sito i reseto. Marko je inace arhitekta, ali i beskrajno talentovani likovnjak, a uz to i muzicar. Od 2005. je s Kacom, a prosle godine su se i vencali. Tu smo u stvari i Srdjan i ja malo doprineli, mada je za sve kriva Kaca, kojoj je u toj operaciji asistirala Suncica, profesorka psihologije, znaci, strucni kadar (covek nije imao shanse). Kaca nam je objasnila i pozadinu ovog ciklusa pesama. Naime, od kada su presli u svoj novi stan, u bloku 21, Marko je poceo da se poblize upoznaje sa starim stanarima i komsijama: s Bubasvabom, Bubamarom, Cvrckom, Krticom i Sovom. Sigurno ih ima jos; ali, to su oni o kojima govore ove pesme. Iz te komunikacije rodila su ova zapazanja o svetu u kojem zivimo, zajedno s drugim bicima, za cije glasove i htenja cesto nemamo sluha - bas kao ni za svoje bliznje, niti za prave teznje sopstvenog srca. Ovde se malo vracamo svemu tome. Pesme pokazuju i koliko je malo potrebno da bi ovom koshmaru dosao kraj i sve polako, pa sve brze, pocelo da dolazi na svoje mesto. Tacnije, neke ideje izrazene u ovim pesmama vise slede nit klasicne levicarske vizije o racionalizovanoj proizvodnji, "postenom radu" i pravdenoj distribuciji, ali naglasak se na kraju ipak pomera u korist opsteg pretumbavanja vrednosti - bas kao sto pokazuju stihovi iz pesme o Krtici i Sovi, a mozda jos vise odgovor Bubamare na prigovore koje joj je na racun Cvrchka uputila njena materijalisticka i koristoljubiva sredina. Nisu primarni proizvodnja, gomilanje, dobitak i gubitak. Primarno je nesto drugo.
Ova forma jednostavne rimovane poezije danas se uglavnom parodira, a najcesci ishod je najplici cinizam. Sadrzaja zapravo i nema. Ovde o tome nema ni govora. Samo radost, dobra volja, drugarska podrska i, naravno, ljubav, bez koje srece nema.
(Izuzetak je mozda samo poslednja pesma iz prve ture, utoliko sto je rec o posalici, bez drugih pretenzija, na racun svinjskog gripa - iako nije iskljuceno da cemo tek videti o cemu je tu bila rec.)
Marko nam je ove pesme recitovao bas za Prvi maj i to je bio poseban dozivljaj. Naime, on to bas ume da izvede, verovatno zato sto je i sluhista, tj. muzicar, pa ume da akcentuje kako treba, uz sirok osmeh i malu pomoc kaziprste leve ruke, dok u desnoj drzi cigaru. Bilo je bas kao u stara, usmena vremena, pre pojave civilizatora i jezickih birokrata, kao sto su Dositej ili Vuk, kada je sve bilo u kazivanju i direktnoj komunikaciji. On recituje, a mi svaki cas sirimo ruke, lupamo se u chela i vicemo "Iiii-jaao", "Ih! 'De me nadje!" ili "u-jeee", odusevljeno odobravajuci svaku mocnu rimu.
A onda - vrhunac. Marko je u stihove pretocio i svoje utiske o Prvom maju, gde ce bolji poznavaoci prilika lako prepoznati neke stvarne likove!
Nadam se da cete uzivati. Sve imate u attachmentu. Prava stvar bi bila cuti i videti sve to uzivo; ali, moze i ovako, gubitak nije preveliki.
U nastavku, samo jedan mali osvrt na najveci Prvomajski uranak u podne do sada.
IZVESTAJ O PRVOM MAJU 2009.
Nije sto je bio najveci, nego i najbolji. Nesto se dogodilo. Ne znam tacno sta, ali glas koji se sirio iz godinu u godinu, preko ljubitelja Gaveza i Prvog maja, nas nekoliko, ove liste, kao i sve sigurnija Janina i Jovicina izvedba, verovatno su postigli kumulativni efekat. Zaista izuzetan dan. Ocekivao sam, u najboljem slucaju, upola manju posetu nego prosle godine - sto je po opstem misljenju takodje bila cista carolija - ali doslo je za oko trecinu ljudi vise. To znaci da je tamo, duze ili krace vreme, bilo najmanje 200 ljudi. Znam da takva prebrojavanja ne ukazuju na visak stila, ali to me je prosto obradovalo. U stvari, niko to nije ocekivao po onakvom danu - a vreme je ipak bitno, kada zelite da dan provedete napolju. Ostalo zaista ne mogu da docaram, jer se nije dogodilo nista spektakularno - samo je sve bilo dobro, svi srecni, a niko nesrecan i zao. U takvoj atmosferi, doslo je do prijateljske razmene signala i misli na raznim relacijama, a sto se mene tice, cak i s clanovima i clanicama nekih aktivistickih grupacija s kojima do sada ili nisam bio u kontaktu ili imao mnogo srece u tome. Sve to je sigurno nesto pozitivno. To nisu mogli da pokvare cak ni clanovi anarhosindikalisticke sekcije MUP-a Srbije, koji su kasno uvece, u manjem broju, takodje naisli da vide sta se to tu tako bitno desava.
Posto jos nisam stekao naviku da koristim foto-aparat i detaljno ilustrujem dogadjaje - vise sam sedeo i pricao s ljudima, tamo i vamo, umesto da se svaki cas iskljucujem i slikam okolo - foto album koji imate ovde
http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/PrviMaj2009#
donosi uglavnom fotke s pocetka i kraja feshte, dok ono bitno ostaje da se iskusi direktno, ako se desi, i dogodine. Ipak, album sam pojacao fotkama koje su mi poslali bata Nesha i Kiza Vidojevic, koji su svojim kamerama uhvatili jos neke upecatljive momente i poneki trenutak.
Janin i Jovicin dekor je ovog puta bio sveden na esenciju - na crvene zastave. Glat crveno, bez ikakvih aplikacija. Za razliku od prosle godine, nije bilo ni druga Chea - ili jos ranije, Tita, raznih etatistickih i partijskih simbola, itd. - osim na kraju, podalje od Gaveza, u Radnickoj ulici, sto mozete videti malo u attachmentu, malo u foto albumu. Ali zanimljivo je, i zapravo dirljivo, ali i ohrabrujuce, videti kako se najrazlicitiji ljudi i dalje odazivaju na taj procisceni signal, kao i na sam Prvi maj, na nacin koji se vremenom, u dobroj meri, takodje oslobodio starih ideoloskih prirepaka i fokusirao na sustinu - na osecanje, na negativan stav prema onome sto zovemo "kapitalizam". Taj stav moze biti manje ili vise artikulisan, izrazen u porazenim i samoporazavajucim terminima klasicne levice ili nekako drugacije, moze biti cak i vrlo nedosledan i kontradiktoran - sto je najcesce i slucaj - ali svi ti ljudi su ipak dosli tamo, a ne negde drugde. Pre svega, nisu ostali ravnodusni. Ali, nisu otisli ni na "ozbiljne" proteste ili "proslave", zapravo komemoracije, koje samo afirmisu skafander/ ulogu "radnik", taj glavni oslonac kapitalizma, niti na krkanluke koji se organizuju u "neutralnom" duhu ili cak pod znamenjima hriscanske tradicije (sto donekle relaksira cinjenica da je rec o ne- i prehriscanskoj svetkovini, o cemu postoji prilicno rasirena svest). Da se razumemo, i ovde je pao krkanluk i to zesci. Ni ogladneli Rable se ne bi pozalio. Ali, shtimung je bio bitno drugaciji. Istina je da preovladjuje stav sveden na osecanje i to mozda samo kod manjeg broja ljudi; ali, osecanja su nash najneposredniji komentar o stvarnosti. Od toga jos uvek moze da bude svasta. Samo iz glave nikada nece krenuti nista ili makar nista dobro. Negacija koja NE OKLEVA zato sto nema detaljno osmisljenu "alternativu" i zapravo odbacuje taj imperativ kao iluziju ili cist luksuz, jedini je ljudski stav od kojeg se jos moze nesto ocekivati.
Znamo sta je bilo sa ukucanima iz Budine price o kuci u plamenu - paznja: u Brehtovoj interpretaciji - koji su oklevali da izadju, jer nisu istog casa imali razvijenu "alternativu". Ako ne znate, proverite (pogledajte attachment), prica je zaista poucna. Negacija je majka.
Uglavnom, jedno veliko pozitivno dashtanje za sve koji su dosli i ljude iz Gaveza koji su nas tamo docekali.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
Aktuelne poruke: Ovog puta izdvajam samo prethodnu poruku, gde je na kraju prilozen pregled najvaznijih poruka iz poslednjih par meseci
http://groups.google.com/group/blok45/t/d7d7905df9f8e511
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages